Više od pola života sam sa sobom svuda vukao neke portable uređaje za puštanje muzike. Onda mi se mp3 discman pokvario negde sredinom 2007. i sve do skoro, potpuno atipično, nisam imao ništa pri sebi za puštanje kad zaključam vrata od kuće. Onda mi je radna polovina nasdvoje kupila za najsvežiji rođendan mali creative od 2gb pa se stara tradicija nastavila u novom ruhu.
S obzirom na ponudu i skidanje muzike bukvalno u džakovima, slušanje karakteristično za ovaj trenutak nije ono isto od pre npr. 13 godina kada ubaciš jednu kasetu u vokmen i ne vadiš je sledećih šest meseci. Umesto traka u priču je uletela pokretna traka. Čim za neki album za koji procenim da treba pisati prikaz, zaista i napišem recenziju, taj album, koliko god da mi se sviđa leti sa plejera jer zauzima mesto nekom drugom koji čeka da bude preslušan. Zbog tako uspostavljene, rigidne procedure sam dugo odlagao pisanje ovog prikaza, zato što ne želim da obrišem debi engleskog akta Forest Swords, već da ga samo slušam, slušam i slušam.
Još od debija Heroin and Your Veins nisam imao prilike da čujem ovako monumentalnu noćnu muziku. Dagger Paths je ploča koja se svojom stilskom kompleksnošću i izvođačkom jednostavnošću nameće kao most koji spaja sa jedne strane samozadovoljnu blogosferu u kojoj si danas car a sutra te nema ni u malom mozgu i princip dugovečnosti karakterističan za muzički svet pre interneta sa druge strane. Ovaj EP je stvoren da traje i da se sluša, sluša, sluša.
Iako se ime akta piše u množini iza njega stoji samo jedan čova, Englez Matthew Barnes i to je jedna od sličnosti sa kolegom sa OESB etikete pod imenom Rangers. Druga se ogleda u činjenici da Dagger Paths, slično Suburban Tours, služi kao mesto susreta starih i novih žanrova. U slučaju Rangers to je prvenstveno bio new wave, tačnije novo, instrumentalno čitanje istog. Na Dagger Paths imamo malo kompleksniju situaciju.
Već uvodna tema Miarches organski povezuje dub, dubstep/grime/hiphopično semplovane glasove i starinski naštimovanu/raštimovanu gitaru na tako prirodan i organski način da čarolija jednostavnosti ukida potrebu za bilo kojim valjanim razlogom dalje elaboracije. Do kraja ovog EP izdanja, Forest Swords znalački krče put kroz evokativnu tribal i morikoneovsku ambient džunglu, pri tom ne gubeći ništa od svog autorskog pečata, što se može reći i za šugejzerski eteričnu obradu Aaliyinog hita If Your Girl Only Knew.
Iako jedva prelazi pola sata trajanja, Dagger Paths je, zahvaljujući spletu fanatastičnih razigravanja svojih početnih premisa, toliko superioran i delikatan album da momentalno predstavlja legitimaciju pred istorijom svih tih hypnagogic popova, chillwaveova i šta ti ja znam kojih sve ne hipsterskih žanrova trenutka. Nisam žalostan što ću ga ubrzo obrisati sa belog Creativea jer je, prošavši put preko mog srca, našao način da mi non stop svira u glavi.
S obzirom na ponudu i skidanje muzike bukvalno u džakovima, slušanje karakteristično za ovaj trenutak nije ono isto od pre npr. 13 godina kada ubaciš jednu kasetu u vokmen i ne vadiš je sledećih šest meseci. Umesto traka u priču je uletela pokretna traka. Čim za neki album za koji procenim da treba pisati prikaz, zaista i napišem recenziju, taj album, koliko god da mi se sviđa leti sa plejera jer zauzima mesto nekom drugom koji čeka da bude preslušan. Zbog tako uspostavljene, rigidne procedure sam dugo odlagao pisanje ovog prikaza, zato što ne želim da obrišem debi engleskog akta Forest Swords, već da ga samo slušam, slušam i slušam.
Još od debija Heroin and Your Veins nisam imao prilike da čujem ovako monumentalnu noćnu muziku. Dagger Paths je ploča koja se svojom stilskom kompleksnošću i izvođačkom jednostavnošću nameće kao most koji spaja sa jedne strane samozadovoljnu blogosferu u kojoj si danas car a sutra te nema ni u malom mozgu i princip dugovečnosti karakterističan za muzički svet pre interneta sa druge strane. Ovaj EP je stvoren da traje i da se sluša, sluša, sluša.
Iako se ime akta piše u množini iza njega stoji samo jedan čova, Englez Matthew Barnes i to je jedna od sličnosti sa kolegom sa OESB etikete pod imenom Rangers. Druga se ogleda u činjenici da Dagger Paths, slično Suburban Tours, služi kao mesto susreta starih i novih žanrova. U slučaju Rangers to je prvenstveno bio new wave, tačnije novo, instrumentalno čitanje istog. Na Dagger Paths imamo malo kompleksniju situaciju.
Već uvodna tema Miarches organski povezuje dub, dubstep/grime/hiphopično semplovane glasove i starinski naštimovanu/raštimovanu gitaru na tako prirodan i organski način da čarolija jednostavnosti ukida potrebu za bilo kojim valjanim razlogom dalje elaboracije. Do kraja ovog EP izdanja, Forest Swords znalački krče put kroz evokativnu tribal i morikoneovsku ambient džunglu, pri tom ne gubeći ništa od svog autorskog pečata, što se može reći i za šugejzerski eteričnu obradu Aaliyinog hita If Your Girl Only Knew.
Iako jedva prelazi pola sata trajanja, Dagger Paths je, zahvaljujući spletu fanatastičnih razigravanja svojih početnih premisa, toliko superioran i delikatan album da momentalno predstavlja legitimaciju pred istorijom svih tih hypnagogic popova, chillwaveova i šta ti ja znam kojih sve ne hipsterskih žanrova trenutka. Nisam žalostan što ću ga ubrzo obrisati sa belog Creativea jer je, prošavši put preko mog srca, našao način da mi non stop svira u glavi.
Постови
4 коментара:
Radost kao tokom slusanja Grailsa. Hvala sto si ga metnuo na diskac :*
poslednji grails mi je bio dosadan, tebi?
Mislis na neke sessione koji su se pojavili kao "novo" tokom godine (valjda sam ti ja i slala link?)? To mi je bilo bezveze; gore sam mislila na prethodne albume :)
ok, pretpostavio sam :*
Постави коментар