Sa pravom je slavni ruski slikar Vasilij Kandinski utvrdio za modu "da je najveći tiranin ljudskog mišljenja". Ipak svako pravilo ima svoj izuzetak, a kultni futurista nije ni slutio u svojim vizijama životni ambijent na početku 21. veka.
U njemu su Animal Collective proglašeni za prvi najveći bend novog milenijuma. Ali, kao što to obično biva, hype koji se oko njega digao je već odavno prestao da za predmet svog obožavanja ima njihovo najnovije studijsko ostvarenje, i postao cilj sam po sebi. I, kako logika ovog mehanizma dalje nalaže, pojavili su se negatori (tzv. nah-sayers) koje više i ne zanima muzika, ali im hype koji se oko nje stvorio budi egzistencijalne istinkte u vidu odmahivanja rukom.
Posmatrano sa strane, u pravu su i jedni i drugi. Merriweather Post Pavilion je najkonzistentniji i najhomogeniji album u karijeri grupe i kao takav predstavlja istovremeno i zenit i prekretnicu u radu grupe. U odnosu na muljavi Strawberry Jam ovo je trijumf koji stoji rame uz rame sa Person Pitch. Može se mirne duše tvrditi da tehnolikim transom natopljene psihedelične razbrajalice ne gube na intenzitetu tokom čitavog trajanja ove ploče. Tu je megahit My Girls (da zadovolji aspiracije anahronih gutača singlova), simaptična Lion in a Coma, ponajbolja, mekano hipnotička No more runnin' i završna, carska zajebancija Brothersport. Ovi sastavni delovi doprinose utisku da je MPP sam po sebi jedno veoma prijatno slušalačko iskustvo.
U tom smislu, ako u pomoć prizovemo Metallica analogiju, možemo tvrditi da je Animal Collective upravo objavio svoj ...And Justice For All, i da se sad očekuje da kola krenu nizbrdo. Setite se, upravo do albuma iz 1988. Metallica nije snimila nijedan spot, bila je underground veličina kao takva, a pogledajte danas na šta liči.
I upravo budućnost pripada negatorima, jer kao što se dešava svakom kultu koji prevaziđe svoj obim, i ovaj će uskoro biti ispražnjen od svog sadržaja jer će svaka šuša vitlati ovim albumom kao znakom raspoznavanja, koristeći ga kao najnoviji maskirni žbun. Svi će sad poželeti da budu avangardni i time doprineti obamističkom vaskrsavanju američkih vrednosti (nije zgoreg napomenuti da je album objavljen kada je 44. predsednik SAD stupio na dužnost), što je samo po sebi, još samo jedan marketinški trik koji će realnost brzo demantovati.
S druge strane, on će biti i odlična polazna tačka za regrutaciju nekih novih slušalaca. Samim tim, on ispunjava svoju misiju i stoji kao jedno od jačih izdanja s početka ove godine. Za već pomenute ziheraše, ovo je a priori album godine, ali u mojoj kladionici, kvota za tu mogućnost piše se sa dve cifre. Zato, manimo se priče i slušajmo muziku.
U njemu su Animal Collective proglašeni za prvi najveći bend novog milenijuma. Ali, kao što to obično biva, hype koji se oko njega digao je već odavno prestao da za predmet svog obožavanja ima njihovo najnovije studijsko ostvarenje, i postao cilj sam po sebi. I, kako logika ovog mehanizma dalje nalaže, pojavili su se negatori (tzv. nah-sayers) koje više i ne zanima muzika, ali im hype koji se oko nje stvorio budi egzistencijalne istinkte u vidu odmahivanja rukom.
Posmatrano sa strane, u pravu su i jedni i drugi. Merriweather Post Pavilion je najkonzistentniji i najhomogeniji album u karijeri grupe i kao takav predstavlja istovremeno i zenit i prekretnicu u radu grupe. U odnosu na muljavi Strawberry Jam ovo je trijumf koji stoji rame uz rame sa Person Pitch. Može se mirne duše tvrditi da tehnolikim transom natopljene psihedelične razbrajalice ne gube na intenzitetu tokom čitavog trajanja ove ploče. Tu je megahit My Girls (da zadovolji aspiracije anahronih gutača singlova), simaptična Lion in a Coma, ponajbolja, mekano hipnotička No more runnin' i završna, carska zajebancija Brothersport. Ovi sastavni delovi doprinose utisku da je MPP sam po sebi jedno veoma prijatno slušalačko iskustvo.
U tom smislu, ako u pomoć prizovemo Metallica analogiju, možemo tvrditi da je Animal Collective upravo objavio svoj ...And Justice For All, i da se sad očekuje da kola krenu nizbrdo. Setite se, upravo do albuma iz 1988. Metallica nije snimila nijedan spot, bila je underground veličina kao takva, a pogledajte danas na šta liči.
I upravo budućnost pripada negatorima, jer kao što se dešava svakom kultu koji prevaziđe svoj obim, i ovaj će uskoro biti ispražnjen od svog sadržaja jer će svaka šuša vitlati ovim albumom kao znakom raspoznavanja, koristeći ga kao najnoviji maskirni žbun. Svi će sad poželeti da budu avangardni i time doprineti obamističkom vaskrsavanju američkih vrednosti (nije zgoreg napomenuti da je album objavljen kada je 44. predsednik SAD stupio na dužnost), što je samo po sebi, još samo jedan marketinški trik koji će realnost brzo demantovati.
S druge strane, on će biti i odlična polazna tačka za regrutaciju nekih novih slušalaca. Samim tim, on ispunjava svoju misiju i stoji kao jedno od jačih izdanja s početka ove godine. Za već pomenute ziheraše, ovo je a priori album godine, ali u mojoj kladionici, kvota za tu mogućnost piše se sa dve cifre. Zato, manimo se priče i slušajmo muziku.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар