Good Copy Bad Copy (Denmark, 2007)

Goruća tema o manjku sloboda pod šapom neoliberalnih „sloboda“ jednu od svojih neuralgičnih tačaka nalazi na terenu autorskih prava iliti copyrighta. Danski dokumentarac veoma duhovitog naslova vrlo precizno secira aktuelni trenutak na ovom polju, dajući gledaocu savršen uvid u stanje stvari Ovde i Sada.
Kada kažem Ovde mislim na internet, kada kažem Sada mislim na stanje zatečeno nakon fundamentalnih promena životnog ambijenta do kojih je dovela poslednja tehnološka revolucija u domenu industrije zabave, a koje se po prirodi stvari menja iz časa u čas. Radi malo rekapitulacije čitave problematike, dosta zanimljivih informacija može se naći na ovom mestu, a na sve to bismo mogli dodati i podatak iz knjige „Dobri Samarićanin“ korejskog ekonomiste kome sam zaboravio ime u kojoj se na ubedljiv način pokazuje da većina sveta u ovoj eri sloboda nije izašlo iz ropskog položaja budući da količina novca koji dobija na ime pomoći od razvijenih ne premašuje iznos koji mora da plati tim istim razvijenima na ime naknade za patente... i autorska prava. Toliko o „jednakim šansama za sve“.
Srećom po većinu nas, svaki sistem u sebi nosi klicu sopstvenog uništenja. Prema uočenoj zakonitosti, oni koji su nekad prednjačili u revolucionarnosti sada se zalažu za status kvo (sve ljudsko, pa i sam čovek, ima svoj rok trajanja). Nažalost po njih, u pitanju je nepovratan proces, i oni će morati da pronađu druge izvore zarade.
Film počinje pričom sa Gregom Gillisom zvanim Girl Talk, vedetom tzv. mashup scene, liku koji ima i do 200 semplova po albumu. Zatim je tu malo priče o hip hopu, kao prvom žanru koji je dospeo pod udar zakona zbog neisplaćenih tantijema brojnim muzičarima, pa onda malo i DJ Danger Mousea koji se drznuo da na Grey albumu pomeša Bitlse i Jay Z-ja.
Potom se priča seli u Švedsku, gde je zbog naznaka zatvaranja mitskog Pirate Baya osnovana i Piratska partija čija postulati jasno govore koliko su neoliberali zagazili u područje fundamentalne neslobode ne bi li zaštitili svoje uske interese, a sve pod tankom i prozirnom ljušturom legalnosti.
Dalje se film račva u vrlo zanimljivim pravcima. Tu je pričica o nigerijskom Holivudu – Nolivudu, svetskom lideru u godišnjoj proizvodnji filmova te storija o Tecno Brega sceni – elektronskom derivatu brazilske muzike koja svoju inspiraciju crpi iz radijskih hitova, uz neizostavne detalje vezane za Creative Commons, kao jednu od razumnijih alternativa trenutnoj zakonskoj regulativi po ovom pitanju u zapadnom svetu.Tu je i druga strana oličena u proždrljivim slugama Holivuda i američke muzičke industrije, čije fizionomije i izlaganja dovoljno pojačavaju ionako jak utisak da ni od koga ne zaslužuju nijedan cent ni za šta.
U jednoj raspravi koju sam davno vodio sa očuhom, on je bio na stajalištu da je Marksova teorija pogrešna jer polazi od pogrešnih pretpostavki o čoveku. Nakon gledanja ovog filma stiče se nedvosmislen utisak da je i (neo)liberalna paradigma potpuno strana ljudskoj prirodi jer sputava njene kreativne potencijale i pokušava sve postojeće pod kapom nebeskom da izmeri novcem, što je posao na koji bi se i Sizif slatko nasmejao, a sve imajući u vidu svoju muku.
Srce svakog poštenog file-sharera zaigraće jače uz ovaj film, puneći njegova bedra nemalim ponosom što je deo jedne veće, globalne priče koja u sebi krije obrise jednog solidarnijeg sveta. U skladu sa duhom novog doba, i ovaj film je publikovan kao torent, a putem streama se može free of charge pogledati/skinuti na zvaničnoj web strani.