четвртак, 05. фебруар 2009.

Dälek – Gutter Tactics (Ipecac)


Nije baš najugodniji zadatak napisati nešto o novom albumu njuarških hip hop vizionara. Prvo, pisao sam o njihovom prošlom albumu, pa ne bih da se ponavljam, a drugo, svi koji iole drže do svog muzičkog ukusa znaju da je u pitanju trenutno jedna od najjačih underground hip hop ekipa na globalnom planu.
Ta konstanta ne menja se ni sa novim albumom. Gutter Tactics počinje pravedničkim gnevom Džeremaje Rajta, nekadašnjeg pastora friškog američkog predsednika. Kada kontraverzno svešteno lice u nešto jače od 80 sekundi u transu izbljuje krvavi temelj na kome počiva globalni hegemon i nabroji većinu "dostignuća" njegove spoljne politike u zadnjih 60 godina (nas, doduše, ne pominje) koja sva zajedno za sobom povlače neprijatni miris leševa nevinih i krvlju natopljen trag permanentnog genocida, a sve u ime demokratije i ljudskih prava kao najnovijih u nizu maski beskrajne pohlepe, u besomučni i agonijski ritam uleću i dalje sveži producent Oktopus i reper Dälek da zakrvave vaše ušne školjke i raskrinkaju taj krvavi pir kome se za sada ne vidi kraj.
Gutter Tactics ne uspeva da dostigne apsolutni diskografski vrhunac oličen u masterpisu Absence (2005), koji je ujedno predstavljao i muzički najbeskompromisniji uradak grupe. Za razliku od smirenijeg Abandoned Language, nova ploča vraća u igru čudesne distorzije koje su, zajedno sa sličnim prijatnim neprijatnostima, utkane u prava kompleksno opasana utvrđenja buke, čime dobijamo izdanje koje se u svemu može nositi sa prethodnom (inače odličnom) pločom.
Koliko sam uspeo da shvatim, momci su ovaj put imali želju da inkorporiraju težinu Melvinsa u svoj zvuk. Nisam siguran da su u tome baš skroz uspeli, ali im je ponovo pošlo za rukom da sačuvaju reputaciju „sigurne kuće“ hip hopa, grupe koja svojim izdanjima neumorno razbija stereotipe koje prate žanr, zahvaljujući pop izvođačima koji se pogrešno percipiraju kao deo te priče, što je tema koja itekako ima odjeka i u liričkom segmentu ove ploče (npr. pesme No Question i We Lost Sight).
Uspevajući da u poslednjih pola decenije sebi nametnu ubitačan tempo rada (nova ploča na dve godine, između njih kompilacije i miniji na koje su utisnute najrazličitije kolaboracije poput onih sa grupama Faust, Zu ili solo likovima kao što je Kid 606 + stalne turneje), Dälek (izgovara se Dajalek) svojim opusom za svako poštovanje demonstriraju poetsku snagu kadru da svaku obespravljenu šaku skupi u pravedničku pesnicu. Ne zaboravite, ono što se danas čini kao šapat, sutra će biti vrisak.

PolaPloče

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.