Annex vol. 2: 2008

Nemoćan da bilo šta promeni pošto je ponuda nepregledna, svaki audofil početak godine koristi da presluša izdanja objavljena u prethodnih 12 meseci koja su mu iz raznoraznih razloga promakla (manjak vremena je tu usamljeno na tronu).

Drčnija polovina nasdvoje je obznanila svoje oduševljenje grupom Castanets, a ja ću pomenuti ono što pripada ovom korpusu izdanja i ostavilo je određen (čitaj povoljan) utisak na mene a nije se našlo na listi. Ne kažem da je svakom od ovih albuma mesto baš tamo, tako nešto je sa ove tačke nemoguće proceniti; stvar je u tome da ovi albumi, svaki na svoj način, zaslužuju da budu pomenuti. Krećemo, abecednim redom!

Čast da otvori ovu dopunsku retrospektivu pripalo je američkom post rok sastavu A. Armada i njihovom EP izdanju Anam Cara (Hello Sir). Bez previše filosofije, ova ekipa je isporučila izdanje koje manjak originalnosti (od čega, btw, pati maltene čitav žanr) nadomešćuje poletom i energijom. Dakle, ako ste od onih koji vole instrumentalnu svirku koja je dovoljno energična ali ne i brutalna, i istovremeno nemate strpljenja za previše atmosferične build upove, onda je ovo pravi zicer za vas.

I dalje smo na post rok terenu, ali u onom odeljku koji krasi dosta eteričniji ili, ako više volite atmosferičniji zvuk. Bend se zove Amplifier Machine ime albuma je Her Mouth Is an Outlaw (12K). Može se reći da ovaj album traži određen stepen posvećenosti, ali ako mu posvetite dovoljno pažnje, ubrzo shvatate da je ova ekipa kročila na nedovoljno istražen teren i vratila u post rok baklju eksperimentalnosti koja se zaturila negde tokom svih ovih godina.

Originalnost kao osobina krasi i sastav An Albatross i njihovu novu (treću ili četvrtu po redu) ploču The Family Album (Eyeball). S ovom pločom budite spremni na sve! Prilično je ludo i uvrnuto, shizoidno i ako vam ukus stremi šašavosti (kao meni, na primer), duhovito. Umešni spoj elektronike, prorokovanja, cirkuskih trikova i gitarske pirotehnike dah je svežeg vazduha sa neretkim epskim ishodom.

Nova domaća izdavačka kuća Àsino Elettronico premijerno se oglasila prigodnom kompilacijom Fusion Mutation novih izvođača elektronske provinijencije. Zastupljeni su maltene svi rukavci elektro ponude, tako da svako ko iole ima afiniteta ka ovakvom zvuku može pronaći nešto za sebe. Kompilacija je besplatna, i može se pronaći ovde.

Letimičan uvid u hrvatsku underground hip hop scenu pruža nam Bendicod na svom četvrtom albumu Assassin. Repovanje na tuđe matrice je veliki minus, ali utisak, uz malu zadršku, mnogo popravljaju njegove vanredne liričke mogućnosti. Album je dostupan za skidanje, pa probajte sami.

Šta tek reći za Persistent Repetition of Phrases (Installsound)? Ploča koju potpisuje Caretaker, najbliža je oceni remek-delo od svih ovde izlistanih ostvarenja. Inspirisan fenomenom amnezije, ovaj dark ambient dragulj postavlja slušaoca u hodnike vremena dok u susednoj prostoriji svira muzika dvadesetih i tridesetih. Neponovljiva zvučna razglednica iz budućnosti.

Načas ćemo skoknuti do Malezije, a povod za to je odličan album tamošnjih post-rokera Deepset koji nosi naziv The Lights We Shed Shall Burn Your Eyes (KittyWu). Iako je sama pomisao na maležansku frakciju post roka ushićujuća sama po sebi, ova ploča nije ovde zbog egzotike već zbog svog neospornog kvaliteta koji se ogleda u izrazito emotivnom izvođenju i razradi anđeoskih temelja prisutnih u radu sada već i precenjenih Explosions in the Sky.

Post-rok taboru pripada i Helios i njegov drugi dugosvirajući album Caesura. Relaksirajuća međuigra fino naštimovanih gitara i lake elektronike savršen je predložak za umnu meditaciju. Ponuđeno varira od fantastičnog do osrednjeg, a generalno ipak zavređuje veoma visoku ocenu.

Čast hip hopa brani i mc chris sa svojim petim albumom mc chris is dead (mc chris LLC). Ovaj beli baja iz Libertivila (jedno od središta američkih Srba) jedan je od najprominentnijih izvođača tzv. nerdcore podpravca u hip hopu, i u njegovim pesmama se, logično, mogu naći teme koje po svom senzibilitetu potpuno odudaraju od obojenih hip hop kanona. Kada se na sve to doda da mc chrisa krasi glas desetogodišnjaka, jasno je da je zabava zagorantovana.

Koristim ovu priliku i da spomenem i istinsku poslasticu zvanu 1985 (Ascetic), četvrti album grupe Riddle of Steel, koja se specijalizovala u savršenom miksu zaraznih melodija na tragu starinskog popa i tvrđeg rok pristupa. Na ovoj ploči muzika priča sama za sebe, bar polovina pesama je hitoidna pa nikako ne propustite i ostavite ortake da trunu u hajpu baveći se tamo nekim promašenim likovima koje će nakon 15 minuta slave zameniti jednako dosadni tipovi. Dok slušam ovu ploču, hvata me jeza od pomisli koliko ovo moćno može da zvuči uživo.

Ko traži zabavu neće se lepo provesti uz ploču Vaalbara (Saw Her Ghost) grupe Supercontinent iz Ann Arbora u Mičigenu. Naime, ova grupa, koja je u međuvremenu prestala sa radom, isporučila je na svojoj vinilnoj labudovoj pesmi prvoklasan sludge, onakav kakav je krasio ranije radove grupe Isis. Varirajuća dinamika temelji sa na (pre)teškim rifovima koji voze u nepoznato, pa ko preživi imaće o čemu da priča.

Austrija baš i nešto nije poznata po zanimljivoj rok sceni, ali posle preslušavanja trećeg albuma grupe Valina koji se zove A Tempo! A Tempo! (Trost) postaje jasno da i tu ima kečeva u rukavu. Levičarska trupa iz Linca snimala je ploču sa Stivom Albinijem, i rezultat je tehnički superiorna kombinacija post-punka sa math-rockom uz klasičan levičarski garnirung, ovog puta (srećom) u poetskom, a ne ispraznom parolaškom vidu. Ovi likovi razvaljuju kako sviraju.

Za kraj, preporučujem i odličnu elektro vožnju američke grupe Waterjuice na njenom albumu Liquid Journeys (Vaporvent), čiji naslov govori sam za sebe. Album je toliko prijatan za slušanje da povoljan utisak ne remete ni tragovi psihedeličnog trensa i pruža odličan uvid u nedovoljno poznatu američku klupsku scenu, a dodatan plus je što neviđeno prija pred spavanje.

To bi bilo to za ovaj put, valjda nije bilo zamarajuće.