„Ja ovde čujem dve muzike istovremeno, moraću još da slušam da se naviknem“ uskliknula je jača polovina nasdvoje pri svom premijernom susretu sa debi albumom škotske trupe The Phantom Band. Kao i nebrojeno puta do sada, te oči pojačane staklom debele diotprije su daleko videle ili imale pravo, kako god vam drago.
Na ovaj prvenac lako se može staviti odrednica „art“ jer je reč o jednoj od onih ploča kod kojih se momentalno prepoznaje temeljan rad, insistiranje na svakoj sitnici i na svakoj sekundi, neprestana borba koja se shvata kao egzistencijalno presudna. Rezultat je prilično slojevit i kompleksan i traži strpljivog slušaoca, koji mora investirati svoje dragoceno vreme pa će mu pri svakom novom susretu isplata estetskih dividendi na taj ulog biti sve veća.
Bog sam zna šta su vispreni Škoti sve ovde smešali ali konture dva jasna temeljca prisutni su u svakoj od kompozicija: s jedne imamo neprečišćavan tradicionalan rok/indie ugođaj a sa druge očiglednu fascinaciju kraut nasleđem, čime se stvara nemali paradoks - ugođaj koji je istovremeno i retro i futuristički. Sve je to tako pitko i žitko smućeno da ostaje prostora i za odmetničke vinjete, malo žežuće grmljavine ili za poigravanje sa zvukom koje ume opasno da sklizne i u eksperiment. Ali u koje god vode da zađu, TPB sve vreme znaju šta rade. Udela u tome verovatno imaju i bratski odnosi sa lokalnim bendovima Franz Ferdinand i počivšim Delgados, za čiju su izdavačku kuću i izdali ovaj album, a nekadašnji član tog benda Paul Savage stavio svoj potpis na produkciju istog.
No i bez tih pedigriranih škotskih pop-rok artikala, TPB su na svom debiju demonstrirali zrelost na kojoj i bendovi sa višedecenijskim stažom mogu da im pozavide. Uvodna Howling, zarazna Folksong Oblivion i potresna Islands, samo su neki od dragulja koji za luks jače sijaju u ovoj blistavoj rokenrol kruni. Koliko sam stekao utisak, na ovaj album je odlepila i ostrvska štampa, te tako ovog puta možete da napravite izuzetak i da joj bez pardona verujete, jer je ovo zaista zvučni eliksir bez utisnutog roka trajanja na sebi, što je u ova instant vremena već dovoljno za egzaltaciju.
Folksong Oblivion fan video
3 коментара:
ćorav sam možda, al nisu mi ćorava posla! :)
svuda meću taj temeljac :)
tr00
apropo temeljca, ovaj moj nije bujon ali je bujan (i ne prepisujem od hrvata) ;)
kako god, što bi rekla naša učiteljica iz kuking akademi: muy bueno
8)
Постави коментар