Čula sam ga sasvim slučajno, kada sam, žureći u prodavnicu pre nego što se zatvori, samo zagrabila šakom u pregršt muzike što mi u poplavama donosi ronilačka polovina nasdvoje. Posle prve pesme, koja je doprinela da se na displeju autobusa zavrti odjavna špica starog vesterna, sablasni višnjički kraj zaličio je na traperske položaje, a radnja se belasala kao glavno pojilo zlog zemljoposednika Miškovića. Da odložim mrs, izašla sam nekoliko stanica ranije i bila izmeštena u City of Refuge.
Postavljen na čvrste damare tradicionalnih melodija (gospeli, graničarske pesme, himne), ali oprljen psihedeličkim i hipnotičkim plamenom, City of Refuge se izvija i krivi iz svoje zaljuljane folk kolevke samo da bi, sa te tavanice čeznuo za korenima. I što se od njih više udaljava, to za njima više čezne, tragajući za uspavankama u prljavim i sumornim krajolicima. Suva, stara građa pokapana smolom hipnotičkog doprinosi da Kastanjete u isto vreme zvuče starinski, narodski i vanvremenski, odmetnički.
Tokom celog albuma, između pesama su ostavljeni kratki instrumentali - muzički opiljci koji su zapali za zupce velikog, starog struga iz kog izlaze tople muzičke poluge od kojih će, u drugoj polovini albuma biti sačinjene konkretnije slike. Posebno me je obradovala nova obrada pesme I'll Fly Away koju sam prvi put čula u filmu O Brother Where Are Thou, a koja na City of Refuge dolazi u pravom trenutku da fino nataloženu, prašnjavu melanholiju prethodnih pesama provetri svojim poletom stvarajući prostor za drugo, narativnije poglavlje albuma – misterioznu pesmu Savage (za koju sam isprva mislila da kaže: I dreamt I was a sendwich) ili čežnjivu Shadow Valley - fermentisana balada Guns and Roses.
City of Refuge je album za pritajene i za pijanice. I za pritajene pijanice. Odmetnička ploča za one koji žive na granici, čeznući za povratkom u nekakvo toplo središte.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар