Još od prve kompozicije Sickness na drugom albumu bruklinskog producenta DJ Signifyja, postaje jasno da je petogodišnja pauza od prvenca Sleep No More iskorišćena za redefinisanje njegovog instrumentalnog indie hop zvuka. Dok smo na debiju imali priliku da slušamo tada još sveži indie downtempo uradak na tragu anticon. estetike, ovog puta prezentovano ima skockaniji i zreliji prizvuk (poslušajte samo šta kaže glasovni sempl u pesmi 1993).
Naziv albuma nikako nije slučajan, a njegova sadržina prosto mami u mozak prizore pustih ulica i hladnih savremenih građevina. No svoditi priču ove ploče na jednu tačku je ne samo nepravedno već i netačno. Poput svakog dobrog Dee Jaya i Signify se može pohvaliti vanrednom erudicijom i naslušanošću, što vešto koristi kako bi svoju zvučnu građevinu oplemenio sa raznolikom upotrebom zvučnog materijala.
Tako na ovoj ploči postoji nešto što opasno liči na kraut hop (završna Hold Me Don't Touch Me), tj. na nešto što bi se moglo nazvati tim imenom, kada bi postojalo, a očigledno postoji. Ova novina daje poseban kvalitet ionako stilski razuđenoj ali elegantnoj kolekciji muzičkih tema, koja se proteže od kvalitetnih iskopavanja crnačkog nasleđa pa sve do zezalica sa bolivudskim saundtrekovima. Kohezivni element je tvrdi beskompromisni hip hop, koji ima svog predstavnika u vidu Aesop Rocka, koji kao da se pretplatio na gostovanja na vanrednim hip hop pločama u poslednje vreme. I uvek ga je bolje slušati pomalo nego na njegovim matičnim izdanjima.
Zlobu na stranu, osim svega nabrojanog, DJ Signify se može podičiti i venrednim talentom za kompoziciju koja mu daje dosta manevarskog prostora za poigravanje unutar samih tema, baš kao neko ko sve drži u malom prstu. Sve ovo kvalifikuje Of Cities vrlo ozbiljnim izdanjem na samom početku godine, pravovernim predstavnikom svog (pod)žanra, album koji ga iznova definiše neretko prelazeći njegove do sad kanonizovane granice.
To bi trebalo da bude dovoljno za veće interesovanje publike, jer je svojim novim albumom DJ Signify to nesumnjivo zaslužio.
Naziv albuma nikako nije slučajan, a njegova sadržina prosto mami u mozak prizore pustih ulica i hladnih savremenih građevina. No svoditi priču ove ploče na jednu tačku je ne samo nepravedno već i netačno. Poput svakog dobrog Dee Jaya i Signify se može pohvaliti vanrednom erudicijom i naslušanošću, što vešto koristi kako bi svoju zvučnu građevinu oplemenio sa raznolikom upotrebom zvučnog materijala.
Tako na ovoj ploči postoji nešto što opasno liči na kraut hop (završna Hold Me Don't Touch Me), tj. na nešto što bi se moglo nazvati tim imenom, kada bi postojalo, a očigledno postoji. Ova novina daje poseban kvalitet ionako stilski razuđenoj ali elegantnoj kolekciji muzičkih tema, koja se proteže od kvalitetnih iskopavanja crnačkog nasleđa pa sve do zezalica sa bolivudskim saundtrekovima. Kohezivni element je tvrdi beskompromisni hip hop, koji ima svog predstavnika u vidu Aesop Rocka, koji kao da se pretplatio na gostovanja na vanrednim hip hop pločama u poslednje vreme. I uvek ga je bolje slušati pomalo nego na njegovim matičnim izdanjima.
Zlobu na stranu, osim svega nabrojanog, DJ Signify se može podičiti i venrednim talentom za kompoziciju koja mu daje dosta manevarskog prostora za poigravanje unutar samih tema, baš kao neko ko sve drži u malom prstu. Sve ovo kvalifikuje Of Cities vrlo ozbiljnim izdanjem na samom početku godine, pravovernim predstavnikom svog (pod)žanra, album koji ga iznova definiše neretko prelazeći njegove do sad kanonizovane granice.
To bi trebalo da bude dovoljno za veće interesovanje publike, jer je svojim novim albumom DJ Signify to nesumnjivo zaslužio.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар