Čak i oni koji suvereno vladaju prilikama na savremenoj muzičkoj sceni teško da se mogu setiti bilo kog benda iz Grinsboroa u Severnoj Karolini. Biće da je posledica ovih rupa u saznanja večita priča o nategnutosti između centra i periferije, ako u igru ubacimo instrumentalni dvojac The Bronzed Chorus.
Osobenosti ovog benda ne završavaju se sa geografijom. Naime, klavijaturista i bubnjar ovog benda je Brennan O' Brien - dakle jedna osoba. Ništa posebno, reklo bi se, koliko se već multinstrumentalista šepurilo po scenama širom sveta. Da, ali malo je onih koji su odjednom svirali dva instrumenta!
Ekonomičnost u ljudstvu ne prenosi se i na muzički plan. I'm The Spring je jedno od onih "malih", veselih instrumentalnih ostvarenja koja se slušaju u dahu, terajući u ćošak posramljene veličine. Uvodni "kineski" evanđelizam Underpass Sunrise i najhitoidniji komad Hiding in The Woods u sebi sažimaju stilsku raznorodnost TBC.
Od prepoznatih uticaja, među viđenijim je Fugazi, transformisan u "svadbarskom" math/post/rock ključu. Suptilna plesnost dovodi The Bronzed Chorus u vezu sa šarmantnim El Ten Eleven, , što odmah za sobom povlači zdravu dozu humora u formi muzičke iščašenosti, no Grinzborovcima nije strano ni da se otkače sa instrumentima i pomalo divljaju. U Hiding in the Woods taj deo kao da je namerno isečen na samom kraju čime je, pomalo paradoksalno, njegova atraktivnost samo dodatno pojačana. The Bronzed Chorus gaje i afinitet prema pop dužini pesama - samo dve od osam premašuju četiri minuta.
Kada se podvuče crta, I'm The Spring u po' sata trajanja predstavlja autore kao zrele i usvirane muzičare koji zahvaljujući svojoj veštini, kao da se, 'nako nehajno, poigravaju sa instrumentima. Na radost sve dece.
Ekonomičnost u ljudstvu ne prenosi se i na muzički plan. I'm The Spring je jedno od onih "malih", veselih instrumentalnih ostvarenja koja se slušaju u dahu, terajući u ćošak posramljene veličine. Uvodni "kineski" evanđelizam Underpass Sunrise i najhitoidniji komad Hiding in The Woods u sebi sažimaju stilsku raznorodnost TBC.
Od prepoznatih uticaja, među viđenijim je Fugazi, transformisan u "svadbarskom" math/post/rock ključu. Suptilna plesnost dovodi The Bronzed Chorus u vezu sa šarmantnim El Ten Eleven, , što odmah za sobom povlači zdravu dozu humora u formi muzičke iščašenosti, no Grinzborovcima nije strano ni da se otkače sa instrumentima i pomalo divljaju. U Hiding in the Woods taj deo kao da je namerno isečen na samom kraju čime je, pomalo paradoksalno, njegova atraktivnost samo dodatno pojačana. The Bronzed Chorus gaje i afinitet prema pop dužini pesama - samo dve od osam premašuju četiri minuta.
Kada se podvuče crta, I'm The Spring u po' sata trajanja predstavlja autore kao zrele i usvirane muzičare koji zahvaljujući svojoj veštini, kao da se, 'nako nehajno, poigravaju sa instrumentima. Na radost sve dece.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар