недеља, 15. новембар 2009.

Džozef Konrad - Srce tame (Stylos, 2002)

Tačno 110 godina nakon premijernog publikovanja, dođoh u posed Konradovog Srca tame. Prevelika očekivanja od hvaljenih klasika umeju neretko da dovedu do razočaranja, ali, nakon u dahu pročitane knjige od opasnosti ove vrste nema ni traga. Krijući unutar korica naličje progresa, Srce tame ubedljivo denunciraju samu ideju progresa svojom neumanjenom relevantnošću vek i kusur po svom nastajanju.
Nijedna mašina niti kakvo drugo tehnološko dostignuće ne mogu dokučiti srž ove novele, spisateljsku lakoću stila kojom je napisana, osobit plezir koji prati njeno mahnito iščitavanje, golicavo osećanje nemoći usled svemoći da se pronikne u njenu neprozirnu suštinu u kojoj se teza i anti-teza stapaju u oblik višeg jedinstva. Uvidom u strukturu dela koje u sebi krije praiskonsku sliku koja sa podjednakim uspehom funkcioniše na nekoliko različitih nivoa od raskrinkavanja kolonijalnog porekla krvavog blagostanja još uvek aktualnih civilizatora do rafiniranih uvida u samu suštinu čoveka i njegovog postojanja, čitaocu ne preostaje ništa drugo do da skine kapu majstoru.
Stvar je utoliko fascinantnija kada se zna da je Konrad rođen kao Poljak, te mu engleski nije bio maternji jezik. Kanonizovan kao vesnik duhovnih promena 20. veka, Konrad je hrabro zagrebao naličje tehnološkog optimizma 19. veka i pronašao samo pustoš i užas, kako u duši čoveka, tako i u okolini izmenjenoj njegovim progresivnim delovanjem. Transformišući crno-belu vizuru avanturističkog štiva, Konrad daje svoj, nemali doprinos pokopu književne moderne. Srce tame je svojom okvirnošću i zaokruženošću poetske vizije postao idealan okvir za iskazivanje umetničkih istina što se ubedljivo prikazuje na primeru genijalnog Kopolinog kinematografskog dela Apokalipsa danas, u kome je tamna dubina reke Kongo zamenjena krvavim slapovima Vijetnama.
S obzirom na opravdanu monumentalnost u istoriji savremene književnosti, bilo je i onih koji su iskoristili ovo delo kao poligon za dokazivanje svojih stavova. Neki afrički teoretičari su videli ovaj spis kao krunski dokaz autorove skriveno rasističke težnje da dehumanizuje afrički kontinent, dok su feminističke borkinje imputirale Konradu da je mizoginičan jer je u Kercova usta stavio reči "Horror!" iako je, po mišljenju ovih autorki, kako navodi prevodilac Zoran Paunović u briljantno informativnom pogovoru, pod tim mislio "Whore!".
Iako nema sumnje da su kritička čitanja ove vrste veoma zabavna na nivou informacije, u svemu tome zapravo nema ničeg čudnog, a još manje revolucionarnog - traje i trajaće neumorna potraga za žrtvenim jagnjem radi prinosa oltaru sopstvene ispravnosti i pravednosti. Srce tame je u svom srcu nešto posve drugo - distopijski (ljudski) krik da takvih oltara nema, ako ih je ikada i bilo.

7 коментара:

ocean hillside је рекао...

čula sam da je to najbolji prevod ikada! ja sam čitala original ali sad ću da nadjem prevod i da ga pročitam! hvala za preporuku!

sava_savanovic је рекао...

hm ja sam chitao ono izdanje shto je dolazilo uz novine pre par godina...dosta teshko chitanje mogu reci (a nije pomoglo shto sam vrteo Apocalypse Now OST dok sam chitao:))...al zanimljivo iskustvo bilo nema shta

Đorđe Kalijadis је рекао...

Odlična knjiga! Pročitao sam je po preporuci (iz nekog intervjua) Magičnog Ćire pre nekoliko godina. Kada sam skontao još da tu postoji i veza sa Kopolinim filmom, prišao sam mu sa posebnom pažnjom.

popkitchen је рекао...

Genijalna knjiga. Probaj neke konradove pomorske romane, on je jako dugo bio mornar. Ko nabavi The Secret Agent nek mi se javi. Pozajmljujem Lord Jim za uzvrat.

Gassalasca је рекао...

Pa, posto je Zoki najbajastiji profesor knjizevnosti ikad, onda kad uzme da prevodi, prevodi samo bajaste knjige na bajast nacin. ^_^ (prvi srpski prevod Uliksa, DeLillo... sta ono bese jos...)

sad је рекао...

Mene je knjiga razoracala. Sve je bilo divno do poglavlja kada krecu da tragaju za Kurtom, kada se iskrcaju iz broda. Knjigu sam bas i uzeo da citam jer je prema njoj napravljen film i veoma me je zanimalo kakva je knjiga, najava na knjizi je takodje bila privlacna i zanimljiva. Do iskrcavanja je bila 5/5 na kraju moze biti i 1 da se da. Zbrzano i haoticno, malo prostora je ostavljeno za bolji opis Kurta. Mnogo sam se iznervirao sto sam je uopste i citao i doslo mi da je bacim. Film je za razliku od knjige remek delo.

sad је рекао...

Nasao sam da ima Nolitovo izdanje sa prevodom Djordja Paunovica, ja sam citao izdanje Politike, moracu da nabavim nolitovo, verujem da ce mi se promeniti utisak na bolje...

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.