no.9 - http://9-9-9-9-9.com (Liquid Note)

Zahvaljujući svom suviše opštem imenu (preuzetog iz pesme The Beatles, neka vajda i od njih uzimajući u obzir sav taj brit-pop), ulaženje u trag prvom delu karijere akta no. 9 do današnjeg dana je za potpisnika ovih redova bila neostvaren zadatak. Google pretraživač pokazao se kao potpuno nepouzdan Votson u ovoj potrazi, a oni koji su čuli prva tri albuma ovog izvođača tvrde da je no.9 u to vreme bio vizionarski orijentisan u pogledu širenja granica elektro izražavanja.
Srećom, u drugi deo diskografije sam već iskustveno upućen. Album Good Morning (2007) je bila prava mala elektro-hip hop-pop čarolija sa pregršt zavodljivih i kontemplativnih, tema. Ko gaji želju da čuje kako zvuči u note upisana životna radost/optimistički pogled na svet bez saharinskih aditiva naći će i više od utehe na ovoj ploči. Na sličnom tragu, mada za dlaku slabiji, bio je i njegov naslednik, prošlogodišnji Usual Revolutions and Nine. U posed oba ova izdanja sam došao sa zakašnjenjem - godine u kojoj su objavljivani se ili bile pri kraju ili su već okrenule svoja leđa i uputile se bespovratno u istoriju. Sa novom, šestom po redu pločom smo najzad uhvatili pravi tajming, pod uslovom da tako nešto uopšte postoji u umetničkom smislu te reči (molim bez brkanja sa tržišnim).
Iza no.9 stoji samo jedna osoba. Njegovo ime je Takayuki Joe i pravi je muzički svaštar. Kao što smo već rekli, bio je svojevremeno elektro-pionir (haha), a onda na pola karijere rešio da sve svoje slušalačke afinitete i fiksacije pretopi u osobenu zvučnu viziju. Albume radi sam, a sa svojim orkestrom nastupa po lokacijama koje su uglavnom na dovoljnoj razdaljini od tačke na kojoj se mi nalazimo.
Kao i u slučaju prethodnih izdanja, i na novom albumu dominira organska nota, što ne čudi ako se zna da je Takayuki fasciniran krhkim formama života: mnogo voli insekte i obožava da priča sa cvećem i biljkama, od kojih je, kako sam veli, dosta naučio. Na muzičkom planu, no. 9 bez prevelikih poteškoća miksuje konvencionalne instrumente sa elektro/plesnim bitovima, a da nijedna od upletenih strana ne biva oštećena tim činom (što je inače rak rana svakog krosovera). Bilo da je u pitanju zvučna meditacija, trip hop, dnb, pop muzika ili nešto šesto (npr. neo-klasični štimung) - no.9 je uvek osvežavajući predlog, pitak za slušanje, a ujedno, na neki šaškast način i avangardan. U tim odlikama njegove muzičke ponude istovremeno se manifestuje i njegova najveća snaga ali i najveća slabost.
Poput svakog pravog umetnika, kao da je i sam Takayuki Joe bio svestan sopstvenih ograničenja kada se odlučio za novi korak kojim je istupio u vidu novog ostvarenja. Težeći neograničenom, ponudio je novi koncept - ovaj album je predviđen da se sluša u kombinaciji sa veb-sajtom čija se adresa nalazi u naslovu. Na taj način sklapa se umetnička slagalica renesansne ambicije. Nakon što se pomoću četiri klika mišem izabere neka od pesama (interesantno rešenje), no.9 pruža retku priliku za uživanje u osvežavajuće kreativnoj upotrebi bezobalnog veb prostora.
net-polutka