понедељак, 30. новембар 2009.

Jimi Tenor and Tony Allen - Inspiration Information vol. 4 (Strut)

Edicija Inspiration Information koncipirana je na ideji da se muzičari različitih generacija sa izvesnim dodirnim tačkama u svom izrazu na određeno vreme zaključaju u studiju. Do sad je izašlo četiri volumena koja svojim imenom potpisuju i takve veličine globalnog muzičkog nasleđa kao što su Sly & Robbie, ali i, uslovno rečeno, mlađi muzičari kao što su Ashley Beedle i sastav Heliocentrics.
Pre analize najnovijeg u nizu ostvarenja u ovoj seriji, moram da napomenem da nisam preterani ljubitelj ovakvih navrat-nanos saradnji, jer me studijski eksperimenti tog tipa mahom ostavljaju ravnodušnim. No, ideja susreta Tonyja Allena i Finca Jimija Tenora je zvučala dovoljno sumanuto na papiru da bi joj se posvetio minut pažnje. Srećom.
Za Tonyja Allena važi da je svojevremeno definisao afrobeat zvuk koji se sam od sebe lepi za Felu Kutija, u čijem je bendu svirao bubnjeve. Jimi Tenor je svirajući saksofon i flautu u svojoj dvadesetogodišnjoj diskografskoj karijeri već izražavao naklonost ka ovoj vrsti zvuka, i nije tajna da mu je jedna od želja bila da sarađuje upravo sa Allenom.
Želje su ispunjene, momci su se našli u studiju, pronašli zajednički/starinski vajb i sa lakoćom u zvuk istresli neosporni talenat. Kreću opako sa Against The Wall čiji muzički predložak vuče na šunjalačku prirodu saundtrekova za detektivske filmove. Kvalitet izvođenja je takav da odmah postaje jasno da imamo posla sa ozbiljnim njuškama istrajnih u nameri da ne potpisuju muzičku trikotažu. Sinuhe je odavanje pošte afričkim korenima (što je posebno zanimljivo imajući u vidu Tenorov bekgraund), dok Path to Wisdom predstavlja bolnu profetsku reakciju na obamaniju kojom nas svakodnevno zasipaju.
Političkim opservacijama tu nije kraj (eto opravdanja za ono Information u naslovu ploče) - Mama England govori o teškoćama muzičara iz trećeg sveta pri ugovaranju boravka na tlu nekada najveće imperije, i sadašnjeg manjeg šrafa neokolonijalnog mehanizma. Naoružani ležernošću koja krasi samo prevejane muzičare, Allen i Tenor svojom veštinom ostavljaju sebi prostora za prekaljene solo deonice, kakva je Tenorova epizoda na flauti u pesmi Darker Side of Night. Novopečeni drugari potpisuju istinsku muziku za telo i dušu, prelazeći sa lakoćom granice koje odvajaju umetnost od istinske magije.

3 коментара:

Mario Eterović је рекао...

ovo moram da skinem i da na miru preslušam. kombinacija je stvarno dovoljno luda da se desi nešto zanimljivo. uopšte nisam znao da postoji ovaj projekat tj. koncept. zato i služi blog:)

Nikola Marković је рекао...

nemam pojma koja su prva dva dela serijala, ali trojka - mulatu astatke & the heliocentrics - jedan je od vrhunaca diskografske sezone. i ovaj album je prilično dobar, ljudi koji su osmislili koncept očigledno rade odličan posao.

nasdvoje је рекао...

prva dva u serijalu su amp fidler/sly & robbie i horace andy/ashley beedle

čuće se sve, jednog dana :)

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.