уторак, 17. новембар 2009.

King Cannibal - Let The Night Roar (Ninja Tune)




A Shining Force

U ličnim ispravama mu piše da se zove Dylan Richards. Pošto je batalio umetničku školu i našao se na surovim ulicama urbanih ćorsokaka, prvo je odlučio da se prekrsti. Momak iz Južnog Londona nadenuo je sebi ime Zilla.
Na sceni figurira već desetak godina. Muvao se oko diskografskih trening kampova urbanih samuraja - pominju se izdavačke kuće WARP i kultni Lex Records. Rešen da vitalni žar utisne u parčad plastike, svojom muzikom naterao je mnoge poznate face poput Laurenta Garniera da značajno podignu obrvu. Njegov zvuk je upoređivan sa muzikom legendarnog dvojca Coldcut, pa stoga nije bilo preterano iznenađenje kada su ga dotični pozvali u okrilje svoje etikete Ninja Tune. Zilla se pridružio Dylanu Richardsu u istoriji - rođen je King Cannibal.
S obzirom da je ishajpovana trendseterka Meri En Hobs prolupala od oduševljenja slušajući duboki Aragami Style, najlakše bi bilo Kinga otpisati kao dubstep izvođača. Veze sa dotičnim pravcem nisu sporne, posebno u pomenutoj numeri koja svojim ritmom navodi na miksovanje flaše pune Molotovljevog koktela, ali ga King Cannibal gustom mračnjačkom atmosferom i poletnim tempom nadograđuje u nešto što se zgodno može definisati kao techstep.

Virgo (fan video)

Pošto samo jednom temom raspršava sve nabeđene Bjurijele u paramparčad, King Cannibal sebi ne dozvoljava zastoj u noćnoj rici, umešno izbegavajući mentalitet koke usedelice - tako simptomatičan za gro izvođača sa ustajale i dosadom udavljene klupske elektronske scene. Već u sledećoj Murder Us stiže pojačanje u vidu berlinskih Jahcoozi, dok numera Virgo visokooktanska kolaboracija sa francuskim kolektivom Face A Face šišti tribalnim ukusom koji su na nepca već doturali portugalski partibrejkeri Buraka Som Sistema. Tačka na spisak gostiju na ovom debiju dolazi u vidu jamajčanskog ragamafina Daddyja Freddyja u numeri Dirt. Prljavština, greh i urbana teskoba dovedena do maltene satanističkog sentimenta karakterišu i ostatak kompozicija sa Cannibalovog prvenca.
Let the Night Roar je primenjena zvučna alijeniranost urbanih aglomeracija. Riznica zagađenog daha humanoidnih urbanih mutanata, izbljuvanog u niskim frekvencijama na ledene betonske monolite, u koju su skupljene krhotine ljudskosti skrivene duboko u mraku zapišanih štekova i slomljenih srdaca, prigušivanih maltretmanom medijski dotiranog nihilizma. Uprkos svemu, ona i dalje kao da kucaju u ritmu hladno servirane osvete.
Aragami Style (fan video)

2 коментара:

sava_savanovic је рекао...

nije loshe ovo...moracu josh preslushati...ni ja ne mirishem Buriala neshto...kul mi je onaj Benga...ima ok album iz proshle godine Diary Of An Afro Warrior...

nasdvoje је рекао...

hehe stavio ga na godišnju listu, super izbor, to i ja volim od dubstepa + distance (http://nasdvoje.mojblog.com/p-distance--repercussions-planet-mu/176477.html), može da prođe i milanese i 2562 (nisam slušao album iz ove godine)...

sve u svemu, king cannibal je numera za major lazera...

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.