Maserati - Passages (Temporary Residence)

Sudbina je dala tužan šlagvort za ovaj prikaz. Naime, pre nekoliko dana (8.11.), bubnjar grupe Maserati Gerhardt Jerry Fuchs izgubio je život pošto je pao u rupu od lifta. Nesrećni čovek je pokušao da iskoči iz pokvarenog uređaja ali se prema zvaničnim navodima delom odeće zakačio za nešto što ga je survalo pet spratova ispod. Nesrećni Bruklinac Fuchs, zatečen u teškom stanju i bez svesti, se vraćao sa žurke u zgradi u Vilijemsburgu u kojoj se dogodila tragedija , a pre nego što je postao bubnjar Maseratija, lupao je bubnjeve u indi atrakciji !!!. Ne bi se moglo reći da je ijedna smrt pametna, ali se čini da su okolnosti pod kojima je Fuchs skončao svoj život bez pardona banalne i glupe. Sudbina ima svoje, nedokučive puteve...
I sad kad smo se već okupili ovim tužnim povodom, posvetimo se muzici. Poznavaocima post-roka nije potrebno posebno predstavljati Maserati (koji stiže iz Athensa u Džordžiji, jednog od ključnih žarišta američke muzičke scene), kolosalnog predstavnika američkog krila ovog žanra. Sam naslov albuma je zgodno pronađen jer je najvećim delom u pitanju materijal koji je već objavljivan, što dovoljno govori o položaju grupe na sceni jer su diskografske bahanalije "uvaljujem ti već objavljivano tako što ću te namamiti neobjavljenim" rezervisane samo za najveće u branši.
Prve četiri pesme sa ovog izdanja već su se našle na ovogodišnjem, brzo rasprodatom splitu sa sastavom Zombi (ne ljubim previše splitove, pa ih ni ne recenziram), tu su i dva remiksa (jedan maslo Justina Van Der Volgena iz !!!, drugi čedo Tim Goldsworthyja, suosnivača kultne Mo' Wax etikete i suvlasnika meni ne baš omiljene kuće DFA) sa prošlogodišnjeg remiks albuma na kome su izobličavane teme sa prethodnog studijskog ostvarenja grupe, toplo prihvaćenog Inventions for the New Season, objavljenog pre dve godine, te po jedna do sada neobjavljivana pesma i remiks, iza koga stoji polovina sastava Zombi Steve Moore.
Oni koji imaju original, mogu da se počaste i sa dva spota, a ideja-vodilja ovog albuma je bila da se prekrati vreme do narednog studijskog albuma, koji bi trebalo da se pojavi u prodaji naredne godine. Sudeći po jedinoj pesmi koja će se na njemu naći, a da je i na ovom nosaču zvuka, album će najverovatnije da krši i lomi sve pred sobom. Reč je o temi Monoliths, možda i najvećem post-rok hitu iz ove godine koji je ovaj par ušiju (do sada) čuo - u maltene šestoipominutnoj vožnji, slušalac prolazi kroz psihedelično-plesnu nirvanu, kojom se do maksimuma pojačavaju i od ranije poznate svirački aduti i odlike sastava.
Monoliths su i više nego dovoljan razlog za preslušavanje Passages. Nažalost, remiks deo ploče ne doseže do veoma visokih standarda koji je uspostavila pomenuta tema (uz vrlo dobru No More Sages) i u svakom smislu predstavlja njen slabiji deo. U pitanju su mediokritetski komadi muzike u kojima se recikliraju ideje iz bolje prošlosti. Iako im to verovatno nije bila namena, njihov krajnji domet je sudbina "ekskluzivnih" filera po "fajront set-listama" priučenih didžejeva. Slabašan utisak previše ne popravlja ni Mooreov "Monoliths" rmx (mislim da na prste jedne ruke mogu da nabrojim remikse koji mi se više sviđaju od originala - u ovom trenutku mi na pamet pada jedino kako je Prodigy oplemenio strahovitu "Release Yo Delf" Method Mana, ali, kad malo bolje razmislim, i to je samo dobar remiks), a bez do sada neobjavljivane Do You Hear Nightbirds Calling You?, se, ruku na srce, ništa ne bi izgubilo na meri ovog diskofilskog džaka krompira u kome se mogu naći i fini, obli i glatki komadi ali i crvljivi eksponati predviđeni za pijacu. Uz osnovan optimizam da će na novom albumu biti više hrskavog pomfrita, neka ti je laka zemlja Jerry baksuze.

Monoliths