Dollaz & Sense (Feat. RZA & Pharaohe Monch)
Priča otprilike ide ovako: Damon Dash, nekadašnji dečko pokojne r&b heroine Aalije, suosnivač etikete Roc-A-Fella, dakle pajtos Jaya Zija , momak iz kraja čija je životna storija tekla od muvatorskog života u najlepšoj mnogospratnici u harlemskom getu do multimilionskih bahanalija po Menhetnu, je jednog dana otkrio muziku grupe Black Keys i zaljubio se u istu na prvi sluš. Amorova strela ga je ne samo proburazila po sred srca, već je našla vezu i sa čelom ovog lika. Tip nije mnogo mućkao glavom, cimnuo je Black Keys sa pitanjem: Da l' ste raspoloženi za zajedničku šljaku?
Blues rock sastav je za svoj prošlogodišnji album Attack & Release već sarađivao sa producentom Dangermouseom, koji je između ostalog bio u diskografskom talu sa likom koji se nekad zvao MF DOOM, uostalom, čovek posle određenog vremena shvati da je muzika jedna pica s mnogo lica, pa eto još jednog zgodnog primera. Što da ne, glasio je odgovor američkih neo-tradicionalista (obožavam ovu apsurdnu kovanicu).
Operativac kakav jeste, Dash je brzo sakupio ekipu logorejičara sa istočne obale voljnih da podele svoje pregnantne misli na prikupljene matrice. Pharaohe Monch, RZA, Raekwon, Ludacris, Q-Tip, Billy Danze iz sastava M. O. P, harlemski ortaci Jim Jones i NOE te pevačica Nicole Wray su poznata imena iz sveta obojene Amerike. Iz diskografske prašine iskopan je i Ol' Dirty Bastard. Mos Def je zaintrigiran pričom, svratio do studija da čuje šta se radi, a priča se završila tako što je i on uzeo učešća na ovoj masivnoj kolaboraciji.
Sa procvatom hip hopa kao veoma lukrativne grane američkog šou biznisa u poslednje, evo već dve decenije, praktično nema druge vrste muzike sa kojom nije mešan prethodnih godina kako bi se napabirčio još koji gratis dolar. Hip hop je za muziku postao ono što je so za ukusan obrok. U rasipanju i neplanskom korišćenju namirnica se često dešava da se izgubi poželjan ukus, te je ovo jelo na papiru izgledalo preslano u startu.
Telling Me Things (feat. RZA)
Srećom, kombinacija veoma funkcioniše, vraćajući na mapu urgentnost i duhovitost hip hopa kao žanra, odlika pogubljenih u moru kičastih, šljaštećih muskulatornih silesija za koje je muzika samo povod da manekenišu ispred kamere prosipajući kuplete banalnosti. Black Keys cvilećim gitarama i kukajućim glasovima prosipaju svoju dušu po podlogama koje služe kao živ šlagvort za egzistencijalne iskaze dokazano talentovanih repera koji se u ponuđenim pesmama bave novcem i ženama na osvežavajuće "old school" način - zapostavljajući danas preovlađujuću šmiru i providnu šminku, oni se prvenstveno fokusiraju na sadržaj rima, podsećajući u ovim vizualno sugestivnim vremenima na pomalo zaboravljenu moć izgovorene reči da natera srce na pojačano damaranje.
What You Do to Me (feat. Nicole Wray, Jim Jones and Billy Danze)
Ova, na prvi pogled neočekivana ploča je dvostruki izazov za slušaoce iz "suprotnih" tabora. Sofisticirani bluz-rokeri će biti u prilici da čuju i procene kvalitetan hip hop, kada istog nema ni za lek, a mi ponavljači sa uličarskim senzibilitetom ćemo da sednemo u magareće klupe i poslušamo ostala izdanja iz kataloga Black Keys. Ako su kao ovo, sreći nema kraja u najavi.
Blues rock sastav je za svoj prošlogodišnji album Attack & Release već sarađivao sa producentom Dangermouseom, koji je između ostalog bio u diskografskom talu sa likom koji se nekad zvao MF DOOM, uostalom, čovek posle određenog vremena shvati da je muzika jedna pica s mnogo lica, pa eto još jednog zgodnog primera. Što da ne, glasio je odgovor američkih neo-tradicionalista (obožavam ovu apsurdnu kovanicu).
Operativac kakav jeste, Dash je brzo sakupio ekipu logorejičara sa istočne obale voljnih da podele svoje pregnantne misli na prikupljene matrice. Pharaohe Monch, RZA, Raekwon, Ludacris, Q-Tip, Billy Danze iz sastava M. O. P, harlemski ortaci Jim Jones i NOE te pevačica Nicole Wray su poznata imena iz sveta obojene Amerike. Iz diskografske prašine iskopan je i Ol' Dirty Bastard. Mos Def je zaintrigiran pričom, svratio do studija da čuje šta se radi, a priča se završila tako što je i on uzeo učešća na ovoj masivnoj kolaboraciji.
Sa procvatom hip hopa kao veoma lukrativne grane američkog šou biznisa u poslednje, evo već dve decenije, praktično nema druge vrste muzike sa kojom nije mešan prethodnih godina kako bi se napabirčio još koji gratis dolar. Hip hop je za muziku postao ono što je so za ukusan obrok. U rasipanju i neplanskom korišćenju namirnica se često dešava da se izgubi poželjan ukus, te je ovo jelo na papiru izgledalo preslano u startu.
Telling Me Things (feat. RZA)
Srećom, kombinacija veoma funkcioniše, vraćajući na mapu urgentnost i duhovitost hip hopa kao žanra, odlika pogubljenih u moru kičastih, šljaštećih muskulatornih silesija za koje je muzika samo povod da manekenišu ispred kamere prosipajući kuplete banalnosti. Black Keys cvilećim gitarama i kukajućim glasovima prosipaju svoju dušu po podlogama koje služe kao živ šlagvort za egzistencijalne iskaze dokazano talentovanih repera koji se u ponuđenim pesmama bave novcem i ženama na osvežavajuće "old school" način - zapostavljajući danas preovlađujuću šmiru i providnu šminku, oni se prvenstveno fokusiraju na sadržaj rima, podsećajući u ovim vizualno sugestivnim vremenima na pomalo zaboravljenu moć izgovorene reči da natera srce na pojačano damaranje.
What You Do to Me (feat. Nicole Wray, Jim Jones and Billy Danze)
Ova, na prvi pogled neočekivana ploča je dvostruki izazov za slušaoce iz "suprotnih" tabora. Sofisticirani bluz-rokeri će biti u prilici da čuju i procene kvalitetan hip hop, kada istog nema ni za lek, a mi ponavljači sa uličarskim senzibilitetom ćemo da sednemo u magareće klupe i poslušamo ostala izdanja iz kataloga Black Keys. Ako su kao ovo, sreći nema kraja u najavi.
Постови
1 коментар:
odličan album!t
Постави коментар