понедељак, 07. децембар 2009.

Silk Flowers - S/T (Post Present Medium)




Flash of Light

Znate za onaj delikatan osećaj koji sa sobom donosi navlačenje zavesa ili zamračivanje prostorije? Osećanje da ste, oslobođeni tuđih pogleda, u mogućnosti da budete ono što jeste. Dok škiljite očima, ne videći prst pred okom, zarobljeni među zidovima ostaje vam samo da uronite u mrak. A sa mrakom nema foliranja.
Nova njujorška trojka Silk Flowers, čiji je debi sredinom ove godine izašao na odličnoj "maloj" etiketi Post Present Medium (vlasništvo jednog od momaka iz grupe No Age, pisali smo o vrhuncu kataloga ove kuće - debiju sastava Gun Outfit), očigledno poznaje taj preduslov snalaženja u tami. U nešto jače od 27 minuta muzike, ovoj ekipi uspeva da svojom ponudom bukvalno postidi mnoga izvikana imena aktualnog trenutka globalne scene. U momentu kada prisustvujemo potpunom dezavuisanju termina "indie", znakovi poput ovog, koji svedoče o vitalnosti istinske muzičke alternative, dođu kao preko potreban analgetik.
Ukleta, neverovatno privlačna atmosfera morbidnog prizvuka za koju poznavaoci kače pridev "karpenterovska" nesumnjivo će se dopasti ljubiteljima horora. Za nas koji u celuloidnoj jezi ne nalazimo (skoro) ništa vredno pažnje, muzičke analogije će bolje poslužiti u deskriptivne svrhe. Zamislite da se ko zna kojim zlom farmaceutske industrije ošašavljeni Ian Curtis vratio s onog sveta i usput sreo Kraftwerk, koji su usled novčanih neprilika prinuđeni da žive kao podstanari u udžerici na kraju grada - što se jel' te, itekako reflektuje na njihovu muziku. Ako vam je uspelo da ih vizualizujete kako vežbaju u haustoru nadomak poslednje stanice metroa, otprilike znate šta vas čeka na ovoj ploči.
Priča se tu ne završava. Grupa povremeno odluta u ehoe anarhoidne frenetičnosti grupe Crass (numera Cheap Shot) ili krvavu baladeriju Nika Kejva (u pesmi In This Place) , ali sve vreme trajanja ovog diskografskog dragulja zadržava onaj rečima neiskazivi autorski pečat, koji će dobro naslušane uši znati da prepoznaju kao istinski kvalitetnu sortu u gomili kukavičijih jaja koje nam poturaju pod nos ovih dana.
Fanovima pop predstavnika retko kvalitetne sablasno-milujuće ekscentrike Saturday Looks Good to Me (a lično poznajemo neke koji su im otvarali fan-strane na Fejsu) posebno će imponovati činjenica da produkciju ploče potpisuje njen spiritus-movens Fred Thomas. Zajedno sa članovima grupe, pevačem i multi-instrumentalistom Aviramom Cohenom i klavijaturistom Adamom Schuetteom, takođe članovima benda The Soiled Mattress & The Springs te bubnjarem Ethanom Swanom, na istom radnom zadatku u grupi Corpse Kisser, upravo on je najzaslužniji što je debi Silk Flowers jedna od onih uvrnutih, kreativno nesputanih ploča koje ubedljivo pokazuju moć margine, slaveći u sviračkoj praksi premoć svemoćne ideje. Pošto stvari stoje tako, ostaje da konstatujemo da rok trajanja ove brzometne kolekcije nije ograničen na samo jedno leto iako je već sada jasno da je reč o jednom od njenih jačih predstavnika u godinama koje nam preostaju.

3 коментара:

Mario Eterović је рекао...

kolika je verovatnoća da napišeš recenziju za album koji slušam prethodna dva dana?

Mario Eterović је рекао...

i da dodam - asociraju dosta i na DAF. zaista sjajan album.

nasdvoje је рекао...

uputićeš me u tajne švapske scene tog vremena prigodnim dividijem :)

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.