-E pa ja sam ovo gledala, ovo je super...
-Ok.
-Jao, vidi, prva epizoda!
-Stvarno?
-Aha.
-Ok, 'ajde da gledamo.
Tako je tekao jedan od retkih razgovora nasdvoje vođen ispred televizora. Pomenuti uređaj je u 99 % slučajeva upaljen samo ako se prati neki sport, a posebno svetinja SD Crvena Zvezda u bilo kom obliku. Ali, ovog puta, serija My Name is Earl je zaokupila moju pažnju. Pošto sam se upecao, više nije bilo potrebe da me iko podseća na seriju, što je praksa koja se nije desila još od "Felisiti", koju sam u tom trenutku ionako pratio zato što su je pratili svi oko mene.
Jeste, gledao se sa pažnjom Rome, kao nijedna serija pre, ali u tempu koji je određivan na licu mesta. Sa Earlom smo oživeli onaj gotov zaboravljeni "crtani film" osećaj koji se verbalno izražava kao "ajde još jedan, još jedan...". Pošto je RTS u prilično idiotskom terminu koji se broji prstima jedne ruke odlučio da prve dve (od ukupno četiri) sezone prikazuje na svom Prvom programu u ritmu od po dve epizode za veče. HiTSerični čitaoci bloga su već pratili seriju na HRT ili preko diskova, a za one koji nisu informacija da je do sada prošla prva sezona i počela druga koja će se veoma brzo završiti (još dvadeset epizoda, znači još deset radnih dana).
Kao veliki fan verovatno poslednjeg dobrog filma Kevina Smitha (ovo verovatno je zato što nisam gledao prethodnih nekoliko, Dogmu nisam sastavio celu koliko mi se ne sviđa) "Chasing Amy", oduševio sam se činjenicom da Earla igra Banky iz tog filma - nekadašnji pro-skejtborder Jason Lee, dok je njegov blago retardirani, infantilno neodoljivi brat Randy glumački zadatak koji je poveren Ethanu Supleeju, koga se malo ko seća iz dotičnog filma u kome igra strip-fanatika (i pojavljuje se u ukupno dve scene) ali je veoma upečatljiv u ulozi Setha u remek-delu American History X.
E pa njih dvojica žive u imaginarnom Camden Cityju, mestu u kome sve nešto muljaju i valjaju, a ponajviše lapaju. Earl je bio baš velika lopuža, a onda je jednog dana ogrebao srećku i dobio 100 hiljada dolara. Pošto ga je 10 sekundi kasnije udario automobil, on završava u bolnici gde shvata da je sve u životu karma i da pod hitno mora da ispravi greške iz svoje burne prošlosti. Sačinjava spisak od 259 nedela, i sa ok budžetom kreće u izvršavanje svoje misije. Prati ga večito gladni brat, a tu je i njegova bivša žena Džoj, bimbo željna dobrog života i njen muž Račić (Crabman), konobar u lokalnoj krčmi, sa kojim je Džoj zatrudnela još dok je bila sa Earlom u braku. Tu je i Catalina, sobarica iz lokalnog motela, u kome su braća po dobitku na lutriji uzeli sobu.
Njih petoro, katkad pojačani gostima zvučnih imena kakva je Juliette Lewis, upadaju u najfenomenalnije zbrke prouzrokovane Earlovom željom da bude bolji čovek. Njegova primarna težnja, prošlost klasične bitange i majice u kojima izražava naklonost prema grupama Lynyrd Skynyrd, AC/DC i Metallica pomažu pri lakoj identifikaciji sa njegovim likom nalik na Paju Patka, još jednim dokazom da je Jason Lee sjajan glumac koji je u 35. godini života, posle mnogo nećkanja debitovao na televiziji. Upravo netelevizičnost ove serije je ono što je izdvaja od gomile drugih serijskih sadržaja u kojima se junaci bude očešljani i žive u svetu pod staklenim zvonom serijskog narativa, bez previše dodira sa realnošću.
Vešto baratanje sa uzročno-posledičnim odnosima u životu i fin humor u kome pažljivijim očima neće promaći suptilna ali nemilosrdna kritika američkog načina života viđen kroz svakodnevnu praksu i običaje, opsednutost uspehom, gramzivost, alavost, dekadenciju i slične fenomene u kojima globalni hegemon kao najveća svetska sila prednjači na planeti (a ostali slepci je prate). Naravno, slično filmovima Majkla Mura, i ovde je taj široko shvaćeni antiamerikanizam obojen crveno-belim prugama i belim zvezdama na plavoj pozadini, kao što je npr. epizoda u kojoj se Earl odvikava od pušenja, ali je vidljiva težnja autora da se u epizodama ovog serijala ne upada u klasične šou-biz klišee zbog kojih je gledanje serija u najvećoj meriji postalo sinonim za najgluplje moguće gubljenje vremena.
Kad smo već kod striktno američkih fenomena, nije zgoreg napomenuti da je ova serija, inače lepo prihvaćena gde god je emitovana, izazvala određenu kontraverzu zbog činjenice da su dva glavna junaka sajentolozi, što je priča koja je pratila i druga ostvarenja u kojima su učestvovali glumci i režiseri poznati po tom (religijskom?) uverenju poput Matriksa i Nemoguće misije. Naravno, priča je potekla na Ostrvu, gde sajentologija, slično ostatku Evrope, nije u milosti zakonodavaca. Britanci tvrde da u seriji ima subliminalnih poruka, ja ih nisam primetio, a i kako bih - onda više ne bi bile subliminalne...
-Ok.
-Jao, vidi, prva epizoda!
-Stvarno?
-Aha.
-Ok, 'ajde da gledamo.
Tako je tekao jedan od retkih razgovora nasdvoje vođen ispred televizora. Pomenuti uređaj je u 99 % slučajeva upaljen samo ako se prati neki sport, a posebno svetinja SD Crvena Zvezda u bilo kom obliku. Ali, ovog puta, serija My Name is Earl je zaokupila moju pažnju. Pošto sam se upecao, više nije bilo potrebe da me iko podseća na seriju, što je praksa koja se nije desila još od "Felisiti", koju sam u tom trenutku ionako pratio zato što su je pratili svi oko mene.
Jeste, gledao se sa pažnjom Rome, kao nijedna serija pre, ali u tempu koji je određivan na licu mesta. Sa Earlom smo oživeli onaj gotov zaboravljeni "crtani film" osećaj koji se verbalno izražava kao "ajde još jedan, još jedan...". Pošto je RTS u prilično idiotskom terminu koji se broji prstima jedne ruke odlučio da prve dve (od ukupno četiri) sezone prikazuje na svom Prvom programu u ritmu od po dve epizode za veče. HiTSerični čitaoci bloga su već pratili seriju na HRT ili preko diskova, a za one koji nisu informacija da je do sada prošla prva sezona i počela druga koja će se veoma brzo završiti (još dvadeset epizoda, znači još deset radnih dana).
Kao veliki fan verovatno poslednjeg dobrog filma Kevina Smitha (ovo verovatno je zato što nisam gledao prethodnih nekoliko, Dogmu nisam sastavio celu koliko mi se ne sviđa) "Chasing Amy", oduševio sam se činjenicom da Earla igra Banky iz tog filma - nekadašnji pro-skejtborder Jason Lee, dok je njegov blago retardirani, infantilno neodoljivi brat Randy glumački zadatak koji je poveren Ethanu Supleeju, koga se malo ko seća iz dotičnog filma u kome igra strip-fanatika (i pojavljuje se u ukupno dve scene) ali je veoma upečatljiv u ulozi Setha u remek-delu American History X.
E pa njih dvojica žive u imaginarnom Camden Cityju, mestu u kome sve nešto muljaju i valjaju, a ponajviše lapaju. Earl je bio baš velika lopuža, a onda je jednog dana ogrebao srećku i dobio 100 hiljada dolara. Pošto ga je 10 sekundi kasnije udario automobil, on završava u bolnici gde shvata da je sve u životu karma i da pod hitno mora da ispravi greške iz svoje burne prošlosti. Sačinjava spisak od 259 nedela, i sa ok budžetom kreće u izvršavanje svoje misije. Prati ga večito gladni brat, a tu je i njegova bivša žena Džoj, bimbo željna dobrog života i njen muž Račić (Crabman), konobar u lokalnoj krčmi, sa kojim je Džoj zatrudnela još dok je bila sa Earlom u braku. Tu je i Catalina, sobarica iz lokalnog motela, u kome su braća po dobitku na lutriji uzeli sobu.
Njih petoro, katkad pojačani gostima zvučnih imena kakva je Juliette Lewis, upadaju u najfenomenalnije zbrke prouzrokovane Earlovom željom da bude bolji čovek. Njegova primarna težnja, prošlost klasične bitange i majice u kojima izražava naklonost prema grupama Lynyrd Skynyrd, AC/DC i Metallica pomažu pri lakoj identifikaciji sa njegovim likom nalik na Paju Patka, još jednim dokazom da je Jason Lee sjajan glumac koji je u 35. godini života, posle mnogo nećkanja debitovao na televiziji. Upravo netelevizičnost ove serije je ono što je izdvaja od gomile drugih serijskih sadržaja u kojima se junaci bude očešljani i žive u svetu pod staklenim zvonom serijskog narativa, bez previše dodira sa realnošću.
Vešto baratanje sa uzročno-posledičnim odnosima u životu i fin humor u kome pažljivijim očima neće promaći suptilna ali nemilosrdna kritika američkog načina života viđen kroz svakodnevnu praksu i običaje, opsednutost uspehom, gramzivost, alavost, dekadenciju i slične fenomene u kojima globalni hegemon kao najveća svetska sila prednjači na planeti (a ostali slepci je prate). Naravno, slično filmovima Majkla Mura, i ovde je taj široko shvaćeni antiamerikanizam obojen crveno-belim prugama i belim zvezdama na plavoj pozadini, kao što je npr. epizoda u kojoj se Earl odvikava od pušenja, ali je vidljiva težnja autora da se u epizodama ovog serijala ne upada u klasične šou-biz klišee zbog kojih je gledanje serija u najvećoj meriji postalo sinonim za najgluplje moguće gubljenje vremena.
Kad smo već kod striktno američkih fenomena, nije zgoreg napomenuti da je ova serija, inače lepo prihvaćena gde god je emitovana, izazvala određenu kontraverzu zbog činjenice da su dva glavna junaka sajentolozi, što je priča koja je pratila i druga ostvarenja u kojima su učestvovali glumci i režiseri poznati po tom (religijskom?) uverenju poput Matriksa i Nemoguće misije. Naravno, priča je potekla na Ostrvu, gde sajentologija, slično ostatku Evrope, nije u milosti zakonodavaca. Britanci tvrde da u seriji ima subliminalnih poruka, ja ih nisam primetio, a i kako bih - onda više ne bi bile subliminalne...
Постови
7 коментара:
Moram da priznam da su mi se humorističke serije malo ogadile, pogotovo kad puste onaj montirani smeh. Ne znam ni kako se zove američka serija u kojoj glumi ona glumica koja se proslavila po ulozi dadilje - govori kroz nos i stalno "uvija" u govoru, pa sam stalno u niskom startu da joj obrišem nos. To sve primetim menjajući mahnito kanale, pa i ne znam kako se šta zove ni koji su glumci. Ali ERL! Divota!!! Glumci, likovi, ideja... a pogotovo scenario - zgusnut, svi vidovi humora zastupljeni, savršeni dijalozi... Oduševljena sam!!! Slutim da ću ovu seriju, kad je budu reprizirali, a hoće sigurno, gledati po 3856. put sa istim oduševljenjem kao prvi put.
Meni je ta serija sa dadiljom bila super:) Zove se The Nany, a ova glumica što igra dadilju i priča kroz nos je valjda i osmislila seriju i pisala epizode. Al, slažem se, taj prenaglašeni humor i kerebečenje ume da bude iritantno.
šta mislite, ko je veliki fan te serije? :)
Razlog zasto mi se gledala serija je upravo ono sto si i napisao - Banky iz Chasing Amy; medjutim ne uspem da docekam seriju - zaspim. I to tako RTS uporno radi, ima po meni dobar filmski program, ali cesto stavlja u negledljivim terminima (osim ako su domace serije)
da, programske sheme su im definitivno loše. i meni se dešavalo da se uspavam, ali sad posle earla idemo na spavanjac :)
ves, imam prvu sezonu pa ću ti dati
prva sezona mi je za sad bolja od druge.
Постави коментар