уторак, 22. децембар 2009.

Bolesno Grinje - Krvave ruke - krvavi novac (Endless Brutality of Men)

Zagrebačke hardcore legende Patareni svojevremeno su ispisale relevantne stranice ovog žanra u svetskim okvirima, važeći za jedan od prvih grindcore sastava ikad. Puljani Bolesno Grinje nastavljaju sa hrvatskim doprinosom antologiji muzičkog beskompromisa.
Ovaj bend postoji od 2000. godine, a nedavno se na meksičkoj etiketi Endless Brutality of Men pojavilo njihovo peto studijsko izdanje Krvave ruke - krvavi novac. Naziv benda i njegovih ranijih albuma (Od nesvijesti do grinda, Nitko nas ne vidi... ali mi ipak postojimo) nedvosmisleno sugerišu da je grindcore prvenstvena stilska odlika ovog sastava. Ali, ako očekujete 1-2-3 oruk muziku na ovom albumu, varate se. Možda bi najpoštenije bilo reći da je grindcore osnova na koju su organski pridodati ostali letalni muzički ukrasi u cilju dobijanju što razornijeg muzičkog oružja za masovno uništenje.
Bolesno Grinje je tokom svog postojanja prevalilo dugačak put od još-jednog-u-nizu urlajućih bendova iz podruma do sastava koji svojim kvalitetom neosporno pripada kontinentalnoj eliti grupa sličnog usmerenja (uz npr. belgijske Agathocles, Fince Rotten Sound i italijanske srbofile Cripple Bastards). U skoro 40 minuta Puljani kao podmazani čiste sve pred sobom urlajući o stvarima koje su svima poznate, ali se o njima tek ponešto šane iza debelih zidova.
Slično pomenutim Patarenima, i Bolesno Grinje pevaju na maternjem, hrvatskom jeziku, što dodatno povećava težinu njihove tople recepcije na izvorištima šou biznisa. Cinično-katarzični osvrti na kapitalističku svakodnevicu (naslovna, Kredit (crknite od gladi), Pohlepni kurvini sinovi, Prokletnik, Svakodnevni radni pakao), stajanje na ratnoj nozi sa okolinom (Krvavo oko, Eksploziv, 005 i nešto sporija, srednjetempaška Nova era seljanizma) te sarkastična obrada crkvene pedofilije u uvodnoj Samostan jaki su poetski aduti krvavog izdanja. Među njima, prostor je ustupljen i nešto slabijim komadima koji se gube u banalnosti (prvi video Seronja, Kanta za riganje).
Uprkos nabrojanim manjkavostima, sveukupan utisak je impresivan, doza dionizma koju mogu isporučiti isključivo ekstremne gitarske forme na ovom albumu je obilna. Ako ste nadrkani na ceo svet, šefa, nisku platu i sve što vas okružuje, nije zgoreg da pokušate da te klinove bar na kratko izbijete ovim klinom.

Budalo jedna
Trulo smeće
S tobom sreće
Nikad sreće
Puši kurac
nikad sreće
Samo jedno se nameće

Seronjo-jebi se
Seronjo-puši kurac
Seronjo-jebi se

1 коментар:

Mario Eterović је рекао...

potpuno i apsolutno sam oduševljen.selim se u pulu!

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.