Da je kojim slučajem švedski instrumentalni sastav pg.lost objavio izdanje koje bi bilo sastavljeno od prve dve kompozicije sa novog, drugog po redu LP ostvarenja benda "In Never Out", na ovom mestu bi konkurisalo za jedan od diskografskih vrhunaca ove godine, i znak izlečenja od dečijih bolesti prisutnih na prošlogodišnjem dugosvirajućem prvencu "It's Not Me, It's You!", koji je bend srozao do nivoa mediokritetstva u post-rok okruženju.
Kažem srozao, jer je EP ove grupe "Yes I Am" i dve godine nakon svog objavljivanja jedan od prvih koji padaju na pamet kada poželim da definišem lepotu instrumentalne muzike. Zbog toga se na Šveđane sve ove godine gledalo strožijim očima nego što je to slučaj sa drugim bendovima.
Sudeći po početku nove ploče, vidljivo je da su Šveđani orni da uče na svojim greškama ispravljajući ih. Uvodna tema Prahanien započinje dosta masnijim i mračnije intoniranim basom od onog sa prethodnika i predstavlja pouzdanog vodiča za solidnu melodramu do koje bez poteškoća stižemo do kraja ove balade. Nju smenjuje još spektakularnija Jura, predivna zvučna razglednica vozajuće primenjene apstraktnosti koja predstavlja sve kvalitete benda na jednom mestu. Srce počne da lupa jače, a dlanovi se znoje od uzbuđenja da je ovo tek početak.
Nažalost, odatle kreće lutanje u mraku. Šveđani iznova ispoljavaju stare boljke neujednačenosti kvaliteta pesama koje ne uspevaju da uminu do samog kraja izdanja, uprkos pojedinim monumentalnim trenucima kakvi se mogu čuti u slatko-gorkoj Heart of Hearts ili završnoj duugačkoj Gomez. pg.lost su opet progutali više nego što su mogli da svare.
No, treba biti pošten pa reći da ovaj album predstavlja nesumnjiv napredak u odnosu na svog prethodnika. Čini se da je bend pronašao svoj zvuk i da mu sada preostaje samo da ga pretoči u uzbudljivije kompozicije. Pošto potencijala ima, držimo im palčeve.
Jura
Kažem srozao, jer je EP ove grupe "Yes I Am" i dve godine nakon svog objavljivanja jedan od prvih koji padaju na pamet kada poželim da definišem lepotu instrumentalne muzike. Zbog toga se na Šveđane sve ove godine gledalo strožijim očima nego što je to slučaj sa drugim bendovima.
Sudeći po početku nove ploče, vidljivo je da su Šveđani orni da uče na svojim greškama ispravljajući ih. Uvodna tema Prahanien započinje dosta masnijim i mračnije intoniranim basom od onog sa prethodnika i predstavlja pouzdanog vodiča za solidnu melodramu do koje bez poteškoća stižemo do kraja ove balade. Nju smenjuje još spektakularnija Jura, predivna zvučna razglednica vozajuće primenjene apstraktnosti koja predstavlja sve kvalitete benda na jednom mestu. Srce počne da lupa jače, a dlanovi se znoje od uzbuđenja da je ovo tek početak.
Nažalost, odatle kreće lutanje u mraku. Šveđani iznova ispoljavaju stare boljke neujednačenosti kvaliteta pesama koje ne uspevaju da uminu do samog kraja izdanja, uprkos pojedinim monumentalnim trenucima kakvi se mogu čuti u slatko-gorkoj Heart of Hearts ili završnoj duugačkoj Gomez. pg.lost su opet progutali više nego što su mogli da svare.
No, treba biti pošten pa reći da ovaj album predstavlja nesumnjiv napredak u odnosu na svog prethodnika. Čini se da je bend pronašao svoj zvuk i da mu sada preostaje samo da ga pretoči u uzbudljivije kompozicije. Pošto potencijala ima, držimo im palčeve.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар