And So I Watch You From Afar - Letters EP (Smalltown America)

S is for Salamander

Dugi niz godina, pa i decenija, iz Belfasta su stizale mahom onespokojavajuće vesti vezane za terorističku delatnost koja nije bila percipirana kao borba za slobodu, pa nije mogla da računa na pomoć NATO, kao što je to slučaj na Balkanu. Ipak su interesi stare imperijalne sile bili na talonu. Vremenom su se prilike, srećom (ili na žalost, kako vam je draže) smirile.
Opisana životno-politička tenzija uticala je i na muzičku scenu glavnog grada Severne Irske, osetno slabije popunjenu imenima u odnosu na druge delove Velike Britanije. Što se tiče kvaliteta ponude, to nikako nije bio slučaj, dovoljno je pomenuti Vana Morissona, Stiff Little Fingers ili Davea Clarkea, pa da potencijalna diskusija prepusti prostor tišini. Polako ali sigurno, stopama slavnijih zemljaka u poslednjih pet godina ide i instrumentalni sastav And So I Watch You From Afar.
Već svojim prvim izdanjem This Is Our Machine and Nothing Can Stop It EP (2007), grupa je iskazala retku odliku nalaženja kompromisa između instrumentalno-avangardnih težnji i pop konvencionalnosti u ataru dužine pesama i prijemčivosti (što je na ovom mestu uvek bilo najviše vrednovano). Muzička apstrakcija Severnih Iraca još od samih diskografskih početaka imala je u sebi obrise neodoljive konkretnosti. Zahvaljujući relativnoj blizini muzičke industrije, za bend se brzo pročulo širom sveta, krenule su i svirke (evo baš pre neki dan su svirali i u Budimpešti, sigurno nije bila neka opaka kinta u igri, ali, korporativno-hipsterski, ledeni Beograd je tek nedavno čuo i za Mono), a prošle godine svetlost dana ugledao je i debi LP koji je pobrao lovorike kod kritike, ali se u mom stereo uređaju nije dugo zadržao. Nešto toplo i proživljeno, što se moglo čuti na prvom EP-ju je nestalo, ali to ni u kom slučaju nije smetalo grupi da otvaraju koncerte grupa kao što su High on Fire ili 65daysofstatic uz permanentno povećanje fan baze.
Jednom je nama, nekolicini pojedinaca, jedan ortak iz kraja pričao priču vezanu za period kada je zaglavio iza rešetaka. Strpan je u ćeliju sa još nekoliko ortaka koji su pravili buku, i čuvar je zapretio batinama ako se buka nastavi i posle njegovog upozorenja. Njegovi apeli nisu urodili plodom, te je kucnuo čas da svoje reči sprovede u delo. Trebalo je samo naći žrtvu. Brže-bolje, zatvorenici su zamolili jednog "brata" da se on prijavi, pošto se tek vratio sa "informativnog razgovora". Sentenca za nezaborav bila je "Nek' lemaju tebe, još si vruć!"
Primenjujući ovu crticu iz života na muzički milje, Severni Irci su na ovom EP izdanju još "vrući" od konstantnog turnejisanja, pakleno usvirani i spremni za inovaciju, razmetanje snagom i dobru zabavu. Osetno tvrđi, pod jasnim uticajem težih gitarskih formi, ASIWYFA u četiri pesme na Letters EP-ju (sa pesmama čiji su nazivi posvećeni određenim abecednim slovima i asocijacijama na njih, već viđenih u rubrici fensi časopisa koji se bavi životima slavnih) pronalaze mesta i za poigravanja sa drugim žanrovima (kao što su reggae , jazz i math rock), mada i dalje melanholični gitarski prepleti dominiraju u njihovoj kristalno jasnoj i đavolski kompleksnoj zvučnoj slici, kojoj, budimo iskreni, reči ni nisu potrebne. Pametno dokumentujući suficit inspiracije koji je pretekao od debija, ekipa iz Belfasta, na ovom miniju puca od zdravlja i ruši sve pred sobom. Ako nastavi ovako, za brigu naprosto nema mesta.