четвртак, 27. мај 2010.

Hitovi za druga Starog


Ne mogu da pišem o ovoj temi. Bezveze ću da se iznerviram. Umesto toga spremio sam prigodan muzički program. Čitaoci koji imaju problem sa narodnom novokomponovanom muzikom neka sa čitanjem momentalno stanu.

Svakog maja iz godine u godinu prisustvujemo sve većem povampirenju jugo-nostalgije i sentimentalnih izliva osećanja prema maršalu te blaženo počivše zemlje. Po principu "dobro se pamti, loše se zaboravlja". E pa ja pamtim da sam kao Titov pionir tri puta gubio zvezdu sa plave kape, da sam čak i ćaletu sa uniforme morao da je kradem. Čak i tada se više pažnje obraćalo na fasadu, a manje na suštinu, zato nam se i desilo sve to što nam se desilo. Zato i kukamo za diktatorom. Ovaj "Izbor za hit dana" je dobrodošlo simbolično bavljenje suštinom.

predlog #1
Jana Todorović je rođena u Prištini, ali živi od 1997. u Minhenu. Ova pesma na poetičan način sumira Hegelovu misao "sve što je propalo i trebalo je da propadne" koja je vrlo primenljiva na SFRJ teren.


Jana - Piši propalo

predlog #2
Hegelova fenomenologija (narodnog) duha prisutna je kao lajt-motiv i u ovoj zvučnoj razglednici iz Maršića, bezobrazno bogatog sela u Šumadiji. Da se ja pitam, Radišina pesma bi non-stop išla sa razglasa u Kući cveća.



predlog #3
Dugo sam se mučio koju Borinu pesmu da odaberem za ovaj hit dana, ali izbor je pao na najočigledniji zicer. Bori štošta može da se prigovori, ali ne i da nije imao muda do zemlje, što beskičmenjaci nikako ne mogu da mu oproste. Mi mu zahvaljujemo zato što bez njega ne bi ni bilo ovog bloga. Za neupućene, prateće vokale peva Branimir Džoni Štulić.


Riblja čorba - Al Kapone

predlog #4
Nastala nesumnjivo kao lucidna šala, ova pesma nakon 17 godina više uopšte ne zvuči šaljivo. Gde ima dima, ima i vatre, i drug Tito se zaista vratio.



predlog #5
Poslednji predlog delo je inspirisanog i fokusiranog Satana Panonskog, o kome je ranije takođe bilo reči na ovom blogu. Jeste, na početku vrišti "Zakolji ga! Lenjina!"


Satan Panonski - Pioniri maleni

I to bi bilo to, dragi čitaoci. Možete glasati po principu, 1. mesto - 3 pts, 2. - 2 i treće 1 poen. Za dopunsku literaturu, skoknite do Milje, i ona ima šta da kaže na ovu neveselu temu.

6 коментара:

Milko Grmuša је рекао...

Odlične i veoma prigodne muzičke "čestitke".

Drago mi je da vidim da nisu svi poludjeli, i da zločinački sistem nije svima zatrovao um i srce.

Pozdrav

nasdvoje је рекао...

moram da kažem da teorijski veoma poštujem marksizam, možda sam čak i marksista u mnogim segmentima svog postojanja, ali da iz dna duše praktično prezirem titoizam.
vidim da mnogi izjednačavaju ta dva fenomena, pa rekoh da uložim protest.

etotako је рекао...

shvatis kolika je to propaganda bila tek onda kad se ulovis da znas i dalje svaku j....pesmicu posvecenu drugu starom!
i to bi se desilo i u po noci! ono na prepad da te probude.

a neke fine stvari, kao jezurka jezic, zaboravis...

Jakšić Marko је рекао...

A kad, etokako, pa nije bila neka jaka propaganda? Ja licno ne ne znam ni jednu pesmu o Titu celu, osim mozda melodiju.
Nije losa ova Borina, samo steta sto je nije objavio 1980 (ili bar pokusao). Kao Dzoni, recimo, 1982.Mozda nema nista monstruoznije nego slati ljude u grob, ali nista nije toliko jadno kao igrati na necijem grobu kad prodje frka.
Inace ovo sada je potpuno ludilo, ne zna se ko je vise iritantan, da li ovi sto glorifikuju Tita, ili ove budale sto frustrirano sikcu sa bezbedne istorijske distance. Covek pripada istoriji,ima u njegovom liku i delu i lose i dobro (naravno, mnogo vise loseg, kao i kod svakog autoritarnog vladaoca okrenutog pre svega sebi na racun tudjih sudbina). Ali raja voli crno - belo...

nasdvoje је рекао...

pozdrav imenjače.
samo da stanem u borinu odbranu - pomenuta pesma je bila objavljena u vreme dok je bila aktualna politika "i posle tita tito", tako da nema govora o igranju na nečijem grobu, a ako ipak ima, onda je reč o masovnoj grobnici u koju smo svi uzidani.
što se tiče crno-bele slike, moj je utisak da mediji više podgrevaju pozitivan ugao gledanja na tita, nego što otvaraju prostor za utemeljene kritičke tonove o liku i delu maršala. lako je sada idealizovati sfrj, a kad je trebalo da se zapne, onda su svi ćutali kao miševi (ili bežali na mrski "truli zapad"), što me ne čudi jer su svi odreda lenštine koje je takvim radnim navikama naučio upravo sistem na čijem je čelu bio jb.
nema sumnje da je on bio vešt političar, ali je svoju kuću gradio tako da se raspadne odmah posle njegove smrti. znači, nula od državnika.
e sad, nije meni žao što se sve to raspalo, nego što je popadalo po našim glavama, a nije moralo. ja ne da nemam veze s titom, nego ni ne želim da ih imam, a plaćam punu cenu njegove raskalašnosti i arogantne dekadencije njegovih pionira. da ne pričamo o činjenici da je mnogo srba pobijeno za vreme II sv. rata samo zato što su partizani gro svojih akcija sprovodili u srbiji gde je važio kurs "100 srba za jednog mrtvog nemca" ili o ustavu iz 1974. koji je rasparčao ne samo jugoslaviju, već i srbiju. verujem da su nam ti fakti svima poznati ali se (čini mi se) sistematski prećutkuju.
bilo kako bilo, mene i od titoista i od vulgarnih anti-titoista najviše nerviraju post-jugosloveni koji bratstvo i jedinstvo kombinuju sa propagandnom stigmatizacijom srpskog naroda gubeći vreme na priče "šta bi bilo kad bi bilo", ne shvatajući da oni nikada nisu mogli biti ono što sebi pripisuju, iz gore navedenih razloga. dok se ne opametimo i posledično prestanemo da gubimo vreme na prazne priče, nema nam spasa.

kejkz је рекао...

O tom vremenu, sistemu i njegovom glavnom protagonisti najbolje govore rusevine koje su iza svega ostale. Glas za satana panonskog.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.