Croupier (Mike Hodges, 1998)

Da je kockarnica možda i najveća škola života uverava nas ovaj odličan film britanskog režisera Mikea Hodgesa. Iako snimljen pre 12 godina, teme koje obrađuje su vanvremenske, da ne kažem večne. Hodgesov film je u meri za strahopoštovanje dotakao esenciju, i onaj ko od umetnosti očekuje više, krajnje mu je vreme da se probudi.
Jack Manfred je lepuškasti dečko ofarbane kose koji se zanosi idejom da postane pisac, pa se tali sa svojim izdavačem knjiga koji mu samo naračuje natuknice šta bi moglo da ima prođu na tržištu. Ipak, jedan poziv ćaleta iz daljine menja sve, te Jack odlučuje da se vrati poslu kojim se bavio dok je živeo u Južnoj Africi, poslom krupijea. To se ne dopada njegovoj devojci/ženici Marion koja radi neki administrativan posao i želela bi da kraj sebe ima pisca, a ne tamo nekog krupijea.
Avaj, Jack, koji ne kocka, brzo biva uvučen u đavolju vrtešku. Hodgesov film je magistarska teza na temu impulsivnog ponašanja, zastrašujuće uglačana psihološka analiza sveta koji se graniči sa zabranjenim, a svojom suštinom mu itekako pripada. Prevrtljivi, poročni ljudi, koji od sreće traže popust za svoje promašene živote, varalice, valjatori i surove glave koji nemaju milosti i žene lakog morala koje se dave u jeftinim užicima koje pružaju droga i alkohol, nisu baš okoliš za svakog, ali se Jack u demonoidnom ubrzanju svoje sudbine solidno snalazi u takvom ambijentu, pošto je kao krupije onaj koji deli, a ne onaj što igra.
Na strani Croupiera je bukvalno sve ono što po dobru krasi britansku kinematografiju. Suverena gluma, uverljivo izgrađeni likovi, neinsistiranje na prozaičnim šok efektima pri spoznaji da je sama stvarnost već dovoljna šokantna i gruba za dalju obradu. U osnovi neo-noir, dobro pogođenog ritma i uvrnuto prijatne atmosfere, Croupier ima dodirnih tačaka i sa umetničkim filmom, kao što su ukusno skrojeni izleti u paranormalno, ali ne robuje konvencijama, osim onoj osnovnoj - da suvereno odmotava znalački ispričanu priču u svojim kadrovima.
Gledalac će, uvučen u ovaj vir marginalija čarobnih voda i velikih otrov, brzo na svojoj koži osetiti sjaj i bedu sveta koji sve stavlja na kocku - gubitničke glavobolje, znojenje dlanova i tornado adrenalina. Ne šminkajući dodatno prljavštinu koju zovemo životom, ovaj film je čist primer umetničkog dela sa integritetom