Dragan Veselinov - Muhamed na Isusovom krstu - politička ekonomija islama (Čigoja, 2009)

Ime Dragana Veselinova nije nepoznato u Srbiji. Širi auditorijum ga zna kao političara, jednog od vođa DOS, a studenti beogradskog FPN kao dugogodišnjeg profesora političke ekonomije na ovom fakultetu. Kao jednom od njegovih nekadašnjih studenata, bilo mi je zadovoljstvo da učim ovaj predmet iz udžbenika koji je svojevremeno napisao, jer je reč o jednoj od retkih knjiga sa kojima sam se susretao tokom studiranja a da je napisana pregledno, koncizno i informativno, što su sve odreda odlike koje treba da krase dela tog tipa.
Profesor je za predmet svoje nove, nedavno objavljene knjige, uzeo u razmatranje prilično atraktivnu temu o kojoj u Srbiji do sada nije bilo izdvojenih bibliografskih jedinica. Tu i tamo se nešto moglo pročitati o specifičnostima islamskog bankarstva, kao npr. u knjigama Voja Vukmirice, koji se u vreme titoizma na objektivan, dakle posve naučan način bavio međunarodnim ekonomskim sistemima. Veselinovu se mora odati priznanje da u ovom pravcu ide korak dalje, posvećujući kompletno svoju naučnu radoznalost do sada nezastupljenoj problematici. Prvih nekoliko desetina strana ovog dela govore u prilog ranije uočenom pedagoškom daru autora, kadrog da obimno znanje o islamskoj ekonomskoj praksi sistematizuje u jednostavne i lako razumljive kategorije, upućujući čitaoca u tajne oporezivanja, ekonomske redistribucije i istorije islama kao religije i političkog pokreta. Prelivanje znanja, nužno u društvenim naukama, Veselinov elegantno rešava veoma zanimljivim fusnotama u kojima se npr. može saznati da je Bohemian Rhapsody grupe Queen jedna od retkih pop pesama a da nije zabranjena u Iranu.
Mora se priznati napor koji je Veselinov učinio da neupitna civilizacijska dostignuća islama sagleda na što objektivniji način, trudeći se da ne upada u evropocentrične interpretacije njegovog uspeha. Ko želi da zna tajnu širenja islama po svetu, može pronaći njenu odgonetku u ovoj knjizi. U tom naumu, autor hrabro razbija ukorenjene stereotipe, otkrivajući da se ispod haube islamskih zabrana kamate i špekulativnih transakcija kriju brojne maske i smicalice koje autor talentovano imenuje kovanicom "ekonomski ketman". Na žalost, takva praksa opada što je tema o kojoj se govori vremenski bliža godini nastanka knjige. Veselinov se u sadašnjosti već osetno slabije snalazi u tom fahu, nekritički prihvatajući evroameričke kvalifikacije određenih političara, pa mu je tako Hatami, čovek koji je dok je bio na čelu Irana pokrenuo nuklearne procese u ovoj zemlji, "reformista", a Ahmadinežad, koji je samo nastavio dalje putem svog prethodnika, "konzervativac" i reakcionar, što su ocene koje su očigledno prepisane iz zapadnih novinskih izvora, bez promišljanja pri upotrebi istih.
Da se problemi vezani za ovu knjigu završavaju samo na ovakvim manjkavostima, ocena bi i dalje bila veoma visoka. Na žalost to nije slučaj. Na stranu to što Veselinov na svoju ruku priznaje Kosovo, govoreći o njemu kao o nezavisnoj državi, ovaj "vehementni kritičar nacionalizma" (citat preuzet iz beleške o piscu na kraju knjige) nije nimalo kritičan u drugom delu knjige, kada daje sebi oduška u filosofskoj komparaciji politekonomija islama i hrišćanstva.
U toj jalovoj, filosofski nategnutoj kontemplaciji u kojoj tiho sipanje podataka prepušta pozornicu povišenom tonu, Veselinov se služi manihejskom dioptrijom u kojoj već i sami možete da pretpostavite šta je belo, a šta crno, pri čemu je u opticaju obilato služenje birokratsko-prekornim jezikom iz tranzicionog vokabulara u kome "islam kasni", pa treba da "stiže Zapad" ali da se sve to meri zapadnim aršinima u kojima se zna ko će uvek imati početnu prednost (što podseća na priču o integracionoj avanturi Srbije u EU nirvanu). Čak ni to nije sve, pošto je autor za ovu priliku spremio i pokušaj skice psihološkog profila fanatika - bombaša samoubica. U toj idejnoj papazjaniji, Veselinovu posebno smeta SPC i Sv. Sava, kome argumentovano odriče prosvetiteljski oreol, što je nesumnjivo legitimno, ali zaista nema nikakve veze sa onim što piše na koricama ove stilski i kvalitativno nekonzistentne knjige, u kojoj se može naići i na za akademski nivo neprimerene gramatičke greške (kao što je pisanje pojma Evroamerika malim slovom). Da se zna, veoma bih rado u budućnosti pročitao političku ekonomiju pravoslavlja.
Ako je posao naučnika da podstakne na razmišljanje, profesor Veselinov, nekada ministar poljoprivrede u Đinđićevoj vladi, zaslužuje samo reči hvale. Po pročitanom, utisak je da stvari lošije stoje po autora kada je reč o utemeljenosti njegove pozicije koja polazi od pretpostavke da je status kvo u kome se nalazimo projektovan za večnost iz čega proizlazi da su zapadne vrednosti predodređene da vladaju svetom ad infinum (baš kao nekad što je večni stanovnik Kuće cveća snevao na potezu Kranjska Gora - Đevđelija). Nije potrebno preterano istorijsko znanje da bi se došlo da nauka da su takve pretpostavke svojevremeno sahranile i Rimsku imperiju i Britansko carstvo i nacističku Nemačku, baš kao i Srbe u Jugoslaviji, taoce težnji da skroje svet po svojoj meri i rasprše se pri sprovođenju takvih planova u delo, gubeći svoj vekovima stican identitet u nerealnoj megalomaniji, spremni da štošta progutaju ali ne i da progutano svare. Poučeni tim primerima, teško da uočena pravilnost neće delovati istim ritmom i u bližoj/daljoj budućnosti, ma šta apologete poput Veselinova mislile o tome, čime sadržaj bar jedne polovine ove knjige momentalno može da se istovari na deponiju istorije.