субота, 01. мај 2010.

Rođen kao ratnik (1994) – Guido Zurli


U trenutku kada se ovdašnji ministri bratime sa Ralfom Fajnsom i Šekspira uzimaju za krsnu slavu, mi smo, u znak međunarodne saradnje i u slavu ujedinjene svetske kinematografije, pogledali film Rođen kao ratnik. U režiji Guida Zurlija, autora italijanskih B produkcija, ali pre svega delo glumca i koscenariste Miodraga Stojanovića Gidre, Rođen kao ratnik iz ove perspektive gledano, dođe kao parodija međunarodne saradnje, saradnje glumaca, saradnje reditelja i glumaca, saradnje gledaoca i filma. Tu baš niko nikog ne jebe ni tri posto. Kao što je i istina. Generalno, kao parodija kinematografije, kako srpske tako i američke. Dok gledamo film na srpskom, naknadno nahovan na engleski, a potom titlovan na srpski, pa Svetlana osvane ko Samanta, na površini lošeg snimka kao na zidovima praistorijske pećine izbijaju kodovi davno zacrtanog pisma koji su ovdašnje reditelji samo naučili da ispisuju lepšim krasnopisom.
Jer, ispostavlja se da je Branislav Lečić identičan u ovom kao i u filmovima više sorte, on je zalizani baja Bajazit, mafijaš iz Bulevara Revolucije i ministar kulture, Milan Štrljić je i ovde, kao i u Groznici ljubavi i Boljem životu pičkica koji bez ortaka ne sme ni devojku za sisu da uhvati, a Ćustić je i ovde kao i u Kuduzu, čovek promašene sudbine sa patnjom ali i beskompromisnom vernošću upisanom između obrva (čak i kada igra zlikovce, deluje dobar, samo opasno sjeban lik s kojim se ne seda u kupe, disident izmenjene realnosti, uporan da pojede kačamak do kraja, a onda utekne policijskoj poteri u šiblje i šikaru).
Posebno su zanimljivi Žarko Laušević i Vjera Mujović za koju zaista izgleda kao da je kidnapovana da bi snimila ovaj film i da strah u njenim predivnim, krupnim očima zapravo predstavlja strah od celokupnog filmskog seta na kom se našla. Još uvek je po bespućima Peštera traži Cukić vičući Julija i noseći višnje u čokoladi. Laušević je kafanski lik, to je ovaj film i pokazao. Ovaj oficir sa ružom kavgadžija je u farmerkama, spreman da stane uz prijatelje čak i ako gubi bitku. Epizoda filma i jedne komične kinematografije.
Gidrin film je naprosto svakog stavio na njegovo primalno mesto.
Olakšanje što gledamo film koji je slika i prilika cele te jalove porodice filmova koja će mu uslediti, jednako je zadovoljstvu gledanja kako neandertalac prstima melje zlatnu viljušku. A, onda prelazi i na bagrenje, prinčeve od papira, aždahe, obične ljude i ostale jatagance.
Gidra, slava ti!

2 коментара:

nasdvoje је рекао...

prilično sam zadovoljan viđenim. treba nam više smeća koje će da se nosi kao treš! sad sve neki kapitalni projekti i samozvani pojasi za spasavanje koji dalje guraju čitavu priču na dno... ovde nema laži, nema prevare. sem toga, kapa dole za pokojnog gidru što se svemirski iscimao oko ovog filma i prebio makar pola zlikovačkog beograda u njemu :)

Đorđe Kalijadis је рекао...

Ovo je vrhunski trash! Pre bih kupio DVD sa ovim filmom nego Aždahu, Besu, Ognjenku ili ne znam koje drugo forsirano sranje domaće kinematografije. Gidra je ironija bez ironijske distance.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.