уторак, 04. мај 2010.

Delorean - Subiza (True Panther/Mushroom Pillow)


U najvećoj meri zahvaljujući okoličastoj direktnosti Merriweather Post Pavillion, nova godina zatiče sve brojnije hipsterske redove u nastojanju da njihove šljašteće soničnosti zadobiju što konvencionalniji oblik. Mejnstrimu se očigledno sviđa ovo namigivanje "alternative", a ni ja nemam ništa protiv, sve dok me ne primoravaju da ustajem i ležem uz Koldplej.
Srećom, za sada može da se uživa u slobodi od kenjkave sentimentalnosti Martina i kompanije, a sudeći po trećem studijskom albumu baskijske grupe Delorean, proces homogenizacije šarolikih iskustava šire familije Animal Collective i bazičnog pop izraza dobio je svoje konačno uobličenje. Saterana u radijski prihvatljivih tri (or so) minuta, ovako skrojena i sečena psihedelija pruža trenutke nesputane radosti življenja, onako kako su to radili Moloko pre deset godina, na primer - zarozano a fensi, uprljano po krajevima a čisto u celini.
Alternativa je na Subizi (btw, sjajno ime, nazvano po mestu u kome je album snimljen) uhvaćena u perfektnom trenutku silaska na podijum za igru. I kada pokret jednom krene, nije u mogućnosti da se zaustavi, zahvaljujući tečnim klavijaturama na potezu od New Order preko klupskih hitova s kraja prošle decenije pa čak i do Džordža Majkla, fino raštrkanih ženskih semplova i ostalih raspevanih govornih manipulacija. Svi ovi sastojci su u funkciji prenošenja sterilisane, nekorumpirane emocije blage euforije, i to je ono što odvaja Špance od gomile svoje spiritualno-muzičke bratije ujedinjenu u potrazi za tačkom muzičkog oslonca koji bi ih izdvajao od ostatka članova sve nepreglednije porodice.
Uzmimo za primer prvi singl, megahit Stay Close, koji je odmah po čuvenju nemoguće zaboraviti. Ostatak kompozicija na ovoj ploči zadržava momentalno formulisanu vedru kišovitost, mada na unekoliko nižem kvalitativnom nivou od inicijalnog, čineći od ove ploče odličnu polaznu tačku za uplovljavanje u bespregledan svet indi zvukova ovog trenutka, koji svojim najvećim delom, čami u reciklaži.
U ovim očima, registrovana popičnost je mač sa dve oštrice. Za najdalje šest meseci, Delorean će biti svačiji omiljeni bend, i od njega prosto neće moći da se živi. Kada ga se jednom dočepaju buntovnici iz krletki, neće ga puštati. Ostalo je još veoma malo vremena.

2 коментара:

Nebojša Krivokuća је рекао...

Tačno - Delorean će postati "opšte omiljeno mesto", ali i pre no što to postanu, ne mogu a da ne primetim - ovaj album je prečesto - dosadan, tek ponegde ispresecan sjajnim momentima... Što će ubrzati njihov put ka zvezdama :)

nasdvoje је рекао...

ima istine, ali sam bliži drugom uglu promatranja situacije - subiza je pravi album-putokaz za skautiranje brojnih novih slušalaca, i u tom smislu je dragocen.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.