Balkanski slom, sovjetska dominacija, skandinavska renesansa

Iako naslov sugeriše neku prežvakanu, neveselu temu, u pitanju je varka!!! Zapravo, pričaćemo o jednoj retkoj stvari koja je van granica našeg nesrećnog poluostrva davala njegovim žiteljima (u većini) osećanje ponosa i satisfakcije. Ne, nije u pitanju sport – već zabava miliona zvana Evrosong.

Upravo je završeno ovogodišnje finale u Moskvi. Pobedu je odneo beloruski Norvežanin Aleksander Ribak udelivši svojoj drugoj domovini veliku radost na dan proslave najvećeg državnog praznika. Ovakav rasplet nije nikakvo iznenađenje, pošto je i pre samog takmičenja, simpatičnom Norvežaninu davana najveća šansa za trijumf. Tako je ova skandinavska zemlja posle 14 godina i pobede grupe Secret Garden u Dablinu, po treći put trijumfovala u istoriji ovog takmičenja.

I ne samo to. Sa 387 osvojenih poena u finalu, Ribak je oborio rekord koji su do sad držali nezaboravni Finci Lordi. Ako je želja koja je vodila čelnike EBU da ponovo uvedu žiri (fifti-fifti sa SMS glasačima) u glasački proces bila da povećaju neizvesnost – koja je izostala i u Helsinkiju i u Beogradu – onda su debelo omanuli. Biće da je razlog uvođenja „stručnih lica“ ipak bio da se umire ljuti glasovi koji su stizali iz tabora velike četvorke (Španija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka). Nemcima i Špancima ni žiri nije mogao da pomogne, ali verujem da je Teri Vogan konačno bio zadovoljan osvojenim petim mestom Džejd Juen, a i Francuskinja Patrisija Kaas je finale završila u gornjoj polovini, što je napredak u odnosu na Sebastijena Telijea.

Osim Ribaka, najveći pobednici poslednjeg moskovskog povečerja bile su bivše sovjetske republike. Samo Belorusi i Letonci nisu imali svoje predstavnike u finalu, svi ostali se se tamo našli – a neki poput Azerbejdžana se i dobro plasirali (treći). I visok plasman azerbejdžanskog para kladioničari su predvideli, ali iznenađenje u vidu islandske predstavnice – danske tinejdžerke Johane, koja je završila druga, nisu. Na tom mestu su bili viđeni belgijska Turkinja Hadise, bosanska Regina, Grk Ruvas. Osim Hadise koja je završila četvrta, Bosna (9) i Grčka (7) nisu ostvarile plasman koji im je pre finala predviđan. Pri vrhu se zato uglavila odlična estonska kompozicija, sjajan spoj elektronike i klasike, za koji je jedan internet forumaš lucidno primetio da je „suviše fin za Evrosong“.

Za razliku od prethodnih godina, Balkan je doživeo potpuni slom, oličen i u slabom hrvatskom plasmanu (18. od 25.) u finalu, do koga su hrvatski predstavnici Andrea i Igor Cukrov došli zahvaljujući odluci žirija koja je eliminisala srpske predstavnike Marka Kona i Milana Nikolića iz završne predstave, iako su po glasovima publike bili deseti. Za razliku od mnogih, a što se moglo i primetiti i prema kvalitetu pesama u finalu, po mom mišljenju „Cipela“ je sigurno imala kvalitet za finale, no nije imala sreće, a odluka žirija koja je išla na ruku bledim Hrvatima će im sigurno biti čvrst alibi za plasman koji je u domaćoj javnosti bezrazložno percipiran kao neuspeh.

Slično srpskoj nesreći u prvom, bilo je i u prvom polufinalu kada su hevi metal Makedonci Next Time i crnogorska kopija grupe ABBA Andrea Demirović zamalo ostali bez plasmana u finale pošto su bili deseti odnosno 11. Umesto njih, u finalu su se našli 12. Finci Waldo’s people koji su u finalu imali retku čast da drže fenjer.

I tako je na još jedan Evrosong spuštena zavesa koja će kada za godinu dana ponovo bude otkrivena iskazati lepotu fjordova. EBU mora još mnogo da radi kako bi vratio šmek koji je do pre neku godinu krasio ovo takmičenje. Šta će smisliti ostaje da se vidi, a ljubiteljima dobre pesme i zabave preostaje jedna neviđena poslastica čiju premijeru očekujemo u novembru – za šest meseci će sa emitovanjem početi prva Azijavizija uz učešće 15 zemalja, među kojima će biti i Australija. Kao osoba koja je sticajem poslovnih okolnosti postala evrosong-ekspert, priznajem da sam se navukao na ovo takmičenje i da sa nestrpljenjem očekujem singapursku manifestaciju.