(Post)Metal pt. 5: Animals as Leaders - S/T (Prostethic)

Jedno od najprijatnijih iznenađenja godine stiže nam iz ne baš očekivanog pravca. Prvenac grupe Animals as Leaders jedno je od onih izdanja sa kojim, ni posle nekolicine susreta, niste načisto na čemu ste.
Neka svi pravoverni indi-snobovi podignu obrve na žanrovsku odrednicu progressive metal. Neka se svi pop-(g/l)ikovi namršte na pojam experimental. Njih ćemo ostaviti na ovom mestu, a svi ostali, neopterećeni predrasudama u muzičkom smislu, mogu da produže dalje.
1) Srećom, pa ovde progressive ne znači pretežno onanisanje u maniru Dream Theater ili Rush (ili pozni Tool). Ono što je zajedničko grupi Animals as Leaders sa perjanicama akademskog gitarizma je stvaranje muzike za muzičare, doduše dosta zanimljivije i avanturističkije inotnirane.
2) Zahvaljući predvodniku sastava, tamnoputom gitaristi Tosinu Abasiju (nekada član sastava Reflux) koji svojim čudotvorstvom na sedam i osam žica kao od šale stvara komplikovane i delikatne pasaže prelivene nemilosrdnim Meshuggah/Cloudkicker rifovanjem, Animals as Leaders se mogu skloniti pod eksperimentalan suncobran zahvaljujući čestim IDM upadicama, čime tvore uistinu uzbudljivo a posve neobično muzičko štivo.
Zahvaljujući raznovrsnosti tri osnovna pravca delovanja (metal/idm/guitar-wizardry), ovaj album je kao satkan za dugotrajno uživanje. Katkad se može uputiti zamerka na račun egzibicionizma koji je sam sebi svrha i neujednačenosti kvaliteta tema, ali većim svojim delom prvenac 3A je tehnički superiorno a nepretenciozno izdanje. Postavljena je dobra polazna tačka, iskušenja koja u bliskoj budućnosti čekaju ovaj sastav su brojna, a iskazani potencijal pruža nadu da će ona biti prevladana na sledećim ostvarenjima čime bi se 3A mogao umešati i u borbu za sam tron na polju gitarski-vođene kampanje poništavanja žanrovskih granica, koje su zarad svojih gramzivih interesa stvorile korporacije a ne muzičari i njihova publika.