Myka 9 – 1969 (Fake Four Inc.)

Hip hop muzika je u svojoj pojavnosti vezivno tkivo dve od četiri osnovne komponente hip hop kulture – bitova i rima. Gnjurci po istoriji najvećeg muzičkog fenomena u poslednjih 20 godina znaju da su u turbulentnoj povesti ovog žanra preovlađujući trendovi čas davali prednost jednom (rime – kroz osamdesete), čas drugom (bitovi, od sredine devedesetih naovamo) oku u glavi. Ipak, zlatnim slovima su uglavnom upisani oni borci koji su publici nudili potpuni uvid - tzv. „kompletan aranžman“ (Public Enemy, Wu-Tang Clan, Gang Starr, da pomenemo neke od najvećih).

Pomenuti istoričari uglavnom se slažu u oceni da je novi milenijum doveo do pada kvaliteta hip hop muzike. Kada bi se sudilo po onima koji imaju aspiracije da budu poistovećeni sa žanrom, a u čemu imaju i svesrdnu podršku korporativnih medija, takve teze piju vodu. Ipak, ko je spreman da kopa, brzo će ispod zemlje osetiti zlatne žile.

Jedan od takvih, medijski ignorisanih ratnika naoružanih intelektom i mikrofonom je Myka (Majka) 9. Pošto je tokom devedesetih bio član sastava Freestyle Fellowship (koji je iznedrio još jednog u-underground-krugovima-poznatog MC-ja Aceyalone-a) njemu se ne može osporiti kredibilitet na sceni. U novom milenijumu, osim plodnih saradnji sa cutting-edge izvođačima (Prefuse 73), Majka izdaje solo ploče.

1969 je godina njegovog rođenja i naslov albuma koji je izašao onda kada je ovaj MC zakoračio u petu deceniju života. Pojačavši svoje snage potentnim kanadskim producentom Factorom, Majka je na svom petom solo ostvarenju, koje će po svemu sudeći proći ispod radara dežurnih narikača nad sudbinom hip hopa, pokazao da i dalje ima „gladi“ za učešće u hip hop igri.

Verziran kao MC, Myka 9 svoj flow upoređuje sa zvukom trube Milesa Davisa. Podjednako umešan i u brzometnim razbrajalicama i u baratanju rečima, Myka svojim prijatnim glasom katkad poništava granice između repovanja i pevanja, pošto se podjednako dobro snalazi u obe oratorske discipline.

S obzirom na godine i staž, ne čudi da je 1969 nabijen spiritualnim promišljanjem života i iskustvenom crtom koja uspostavlja poverenje u glavi slušaoca. Kada se umori od filosofiranja, Myka otkriva i druge preference u svom životu, od kojih je posebno apostrofirana zaljubljenost u pojedine marke automobila (pesma Cadillac Nights) i biljni predmet obožavanja u rastafarijanskom gledanju na stvari.

Producent Factor se iskazuje kao plodan autor, kadar da stvori prijatnu atmosferu koja svoje poreklo vuče iz bogatog muzičkog nasleđa Afro-Amerikanaca, kako u semplovima poznatih pesama (numera To the Sky), čiji bi autori ostali nepoznati da nije druge polovine nasdvoje, tako i u nijansiranju bazičnih instrumenata koji daju dobro poznati topli zvuk.

Umorni od nazovi-gangstera i ostalih dečijih zabavljača svakako bi trebalo da preko ove ploče upoznaju lepšu i nedovoljno osvetljenu stranu hip hop priče. Ko je rekao da hardcore pristup ne može da bude istovremeno i melodičan/prijemčiv, moraće da revidira svoje uskogrude stavove nakon susreta sa 1969.