Black Moth Super Rainbow – Eating Us (Graveface)

Pošto je Tobacco prošle godine ostavio značajan trag u mom srcu sa albumom Fucked Up Friends, za koji i sa vremenske distance od (skoro) pola godine mogu da kažem da i dalje zaslužuje da bude tamo gde je (p)ostavljen na prošlogodišnjoj listi najboljih albuma nasdvoje, sa nestrpljenjem sam iščekivao susret sa njegovom matičnom grupom Black Moth Super Rainbow. Bojao sam se da se neće ponoviti Panda Bear priča – Person Pitch je za mene i dalje najbolje od svega što je iko ikad uradio iz Animal Collective trupe.

Eating Us neće pomračiti slavu Fucked Up Friends, ali ni ne ostavlja slepe mrlje u vidokrugu. Prepoznatljiv Tobacco zvuk je i ovde više nego prisutan i to ne treba da čudi, pošto je Black Moth Super Rainbow zapravo Tobacco sam. Naime, ovaj misteriozni umetnik koji ne voli intervjue, slikanja i publicitet i u svojoj „grupi“ prvo sve sam komponuje i odsvira pa tek onda pozove muzičare kako bi njegove kreacije mogle da se reprodukuju uživo.

Na ovoj ploči, rezultati su poprilično zbunjujući i zadivljujući u isto vreme. Tobacco je kompleksan umetnik u čijem se izrazu prepliću psihedelična i hip hop komponenta njegove ličnosti. Dok je ono što je potpisano samo njegovim imenom preteže na hip hop stranu muzičkog klatna, BMSR je prevashodno psihedelično iskustvo.

Gomila analogne elektronske opreme i nepopravljivo česta upotreba vokodera rezultiraju pomalo paradoksalnim ishodom koji je ujedno i najveća vrednost ove neobične ploče. Naime, iako je ovo nesumnjivo elektronski album, osećaj koji stvara prilikom slušanja je bez diskusije organski, gotovo naturalistički. Na mahove, ova ubitačna riznica songova podseća na rad grupe Air, ali je dakako mnogo sumanutija i „kiselija“, što je na ovoj skali vrednosti isključivo i jedino plus.

Šaputava priroda ovog izdanja bogom je dana za slušanje u večernjim časovima. Osećaju pomerenosti kumuju i reči pesama koje na prvu loptu liče kao da su izvučene iz bunara podsvesti, da bi se daljim vučenjem konopca uhvatio njihov meta-smisao.

BMSR su ovim izdanjem potvrdili svoj kultni, pomereni status koji će sigurno privoleti više ušiju oko njihovog rada. Ovaj album se sasvim lepo uklapa u teoriju koju sam nedavno imao prilike da pročitam po kojoj je pad američke moći u svetu u korelaciji sa gotovo pastoralnim zvucima sa ploča već pominjanih Animal Collective. Posmatrano iz te perspektive, ne čudi da Tobacco oseća da je ovo njegov trenutak pa je uporedo sa ovom pločom najavio još jedan album pod svojim imenom, na kome se nalaze snimci matori po deset i više godina, i on će najverovatnije uskoro biti seciran na ovom mestu.