четвртак, 07. мај 2009.

Death - ...For the Whole World To See (Drag City)


Zainteresovanost za pitanja reinterpretacije istorije savremene muzike prilično su dobar pokazatelj da je individua nepovratno zaražena elektrifikovanim klicama. Iz daljine slike su jednostavne i sažete. Primicanjem vidokruga primećujemo sve više gustih pora finog tkanja ispod uglačane površine. E jedan takav bod koji je do sada falio pripada grupi Death.

Ne, nije reč o utemeljivačima death metal žanra sa Floride predvođenih pokojnim wizardom Chuckom Shuldinerom, ovi momci crne puti (braća Hackney) stižu iz veselih sedamdesetih i obitavali su dosta severnije - u čeličnoj metropoli Detroitu. Bez previše ambicija, oformili su bend kako bi dodatno ubrzali i energizovali tada najsoničnija garažna iskustva na tržištu potpisanih imenima grupa Stooges i MC5.

Ali kao što to obično biva kada se korporativne zmije umešaju u priču, ovaj album je dugo čamio sklonjen od očiju javnosti. Momcima je brzo po osnivanju 1975. ponuđen ugovor, ali uz jednu klauzulu ispisanu sitnim slovima u kojoj je stajalo da bi bilo bolje da se odreknu svog škakljivog imena. Suprotno tržišnoj logici, kompromis u vidu savijanja leđa nije došao u obzir i tako je Death sa samo jednom singlicom iza sebe potonuo u mrak prošlosti, a neki od braće Hackney su se zatim otisnuli na put jedinstva sa Bogom, svirajući u gospel bendovima.

Više od tri decenije kasnije, nakon što je jedan od članova benda na tavanu našao demo snimke došlo se na uvek isplativu ideju unovčavanja prošlosti čime se opet potvrdila ona stara koja kaže da je pravda spora... ali dostižna.

I doista, šta god pročitali iz pera mrzovoljnih kritičara koji svoj posao shvataju kao trening nepotrebne strogoće nadomeštajući na taj način manjak istinskog stava, ovo pronađeno blago zaista pruža dragocene uvide u zanos, neiskvarenost, naivnost i silinu tadašnje rok scene. Od zagrevanja u vidu uvodnih Keep on Knocking i Rock-N-Roll Victim preko atraktivnih zakucavanja kakva su You’re A Prisoner i Freakin Out do vitalne rok muskulature na tragu Thin Lizzy kakva je Where Do We Go From Here te najviše klase demonstrirane u završnoj Politicians in my Eyes, nivo adrenalina ne napušta podeoke crvene boje.

Zub vremena nekim pločama ne može ništa.



3 коментара:

ves је рекао...

nadjem album, ova pesma deluje dobro :)

nasdvoje је рекао...

mhm

ves је рекао...

i album mi se svidja, hvala :*

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.