Imidž sastava Blut aus Nord iz francuskog gradića Mondevila uglavnom se uklapa u osnovne odlike najpoznatijih predstavnika galske blek metal scene (Deathspell Omega): identitet članova benda je mahom nepoznat, opus se ne izvodi uživo a muzika koju stvaraju direktno se nastavlja na norveški blek metal devedesetih. BaN sa Wolves in the Throne Room povezuje otklon od satanističko-herojskih narativa, ali za razliku od Amerikanaca koji su okrenuti eko-spiritualizmu, Francuzi su na filosofskom planu usmereni kao propitivanju misterija svemira.
Grupu inače bije dobar glas da je pločom The Work Which Transforms God iz 2003. na velika vrata uvela avangardu u blek metal muziku, a sličnom, disonantnom linijom kreću se i naredna dva izdanja grupe MoRT (2006) i Odinist (2007). Novim albumom, grupa opisuje pun krug u svom bivstvovanju, dužem od 15 godina.
Pošto se već iz naslova nove ploče vidi da je u pitanju nastavak, i to prvog dela ploče Memoria Vetusta (objaveljenog 1996.), koji u svoje vreme nije prošao bogznakako zapaženo. Takva sudbina neće snaći nastavak, za koji se već sada može reći da je jedan od vrhunaca ovogodišnje blek ponude.
Grupa je kroz svoje postojanje ustanovila princip da ne štampa reči pesama u knjižice svojih izdanja, ali se već iz naslova poput The Cosmic Echoes of Non-Matter ili Translucent Body of Air može naslutiti fokus stvaralaštva grupe. Ono što je bitnije je da je trijumfalistički intonirana muzika svojevrsna amalgamizacija dosadašnjih iskustava u jednu koherentnu celinu koja se prirodno nameće kao legitimni nastavljač zaostavštine simfonijskog krila norveškog blek metala oličenog u prva dva albuma sastava Emperor.
Drugim rečima, visoki tehnički standardi svirke i kristalno čista produkcija na ovoj ploči su baza rifovskog rolerkostera koji podjednako zalazi u klasična blek-metalska područja svetlosne brzine ali mu nije strano ni skretanje u meditativnije krajolike obojene vazdušastim sintisajzerima koji doista stvaraju kosmičko-kontemplativni ugođaj.
Nema sumnje da su misteriozni Francuzi ovim izdanjem potvrdili najvišu klasu i time zaslužili da im se ime pominje u istom dahu sa avangardnim blek metalom. Probajte.
Grupu inače bije dobar glas da je pločom The Work Which Transforms God iz 2003. na velika vrata uvela avangardu u blek metal muziku, a sličnom, disonantnom linijom kreću se i naredna dva izdanja grupe MoRT (2006) i Odinist (2007). Novim albumom, grupa opisuje pun krug u svom bivstvovanju, dužem od 15 godina.
Pošto se već iz naslova nove ploče vidi da je u pitanju nastavak, i to prvog dela ploče Memoria Vetusta (objaveljenog 1996.), koji u svoje vreme nije prošao bogznakako zapaženo. Takva sudbina neće snaći nastavak, za koji se već sada može reći da je jedan od vrhunaca ovogodišnje blek ponude.
Grupa je kroz svoje postojanje ustanovila princip da ne štampa reči pesama u knjižice svojih izdanja, ali se već iz naslova poput The Cosmic Echoes of Non-Matter ili Translucent Body of Air može naslutiti fokus stvaralaštva grupe. Ono što je bitnije je da je trijumfalistički intonirana muzika svojevrsna amalgamizacija dosadašnjih iskustava u jednu koherentnu celinu koja se prirodno nameće kao legitimni nastavljač zaostavštine simfonijskog krila norveškog blek metala oličenog u prva dva albuma sastava Emperor.
Drugim rečima, visoki tehnički standardi svirke i kristalno čista produkcija na ovoj ploči su baza rifovskog rolerkostera koji podjednako zalazi u klasična blek-metalska područja svetlosne brzine ali mu nije strano ni skretanje u meditativnije krajolike obojene vazdušastim sintisajzerima koji doista stvaraju kosmičko-kontemplativni ugođaj.
Nema sumnje da su misteriozni Francuzi ovim izdanjem potvrdili najvišu klasu i time zaslužili da im se ime pominje u istom dahu sa avangardnim blek metalom. Probajte.
Нема коментара:
Постави коментар