Mesečni ciklus Džeka Bauera

Iako izbegavam, da gledam serije, jer su me neka iskustva poučila da ću, kad jednom počnem, postati manje gledalac, a više talac, zarozani penzioner koji stari sa svojim likovima posut mrvama večernjih obroka i pepelom sopstvenog leša koji gleda kako mu mozak i duša pasu na obližnjem parkingu a vreme prolazi, sa velikim zakašnjenjem i oklevanjem počela sam da gledam seriju 24. Trenutno sam u fazi apstinencije i imam ozbiljnu dilemu da li da i dalje gledam, iako znam da me čeka još pet sezona, a da jedan dan agenta Džeka Bauera traje mojih nedelju i po dana, čini mi se kao da se upuštam u krajnje nesigurnu, sadomazohističku vezu koja nikuda ne vodi. Pogotovu što znam da će Toni Almeida, moj omiljeni junak da zagine u nekom trenutku, što ne znam da li želim da vidim, niti znam kako će serija da izgleda bez njega.

Sve u svemu, zastala sam. Još tokom prve sezone zapalo mi je za oko sa koliko su pažnje urađeni ženski likovi u ovoj, ako to još uvek postoji, prevashodno muškoj seriji. Već tada, učinilo mi se da su one manje dobro urađeni pojedinačni likovi, a više proizvd jednog toka misli koji sa svakom novom junakinjom u obzir uzima prethodnu. Žene se u seriji 24 nadovezuju jedna na drugu kao teze i antiteze formirajući specifično žensko pleme – svet unutar sveta Džeka Bauera. Plima i oseka koja vlada serijom 24 i koja odnosi stare i donosi nove junake poseduje posebnu pravilnost kada je reč o ženskim likovima. Za razliku od muškaraca koji se pojavljuju isključivo prema potrebama zapleta, te su proizvod logike radnje, žene se pojavljuju prema nekoj drugoj logici – kao čista značenja. Naravno, palo mi je na pamet da ovo moje ubeđenje (gotovo očaranost ovakvim ženskim menama u seriji 24) možda potiče otuda što većinu ženskih uloga (izuzev uloga Bauerove supruge i ćerke) u seriji 24 mogu da igraju i muškarci (recimo, ulogu teroristkinje Meri Vorner, Bauerove jatakinje Kejt Vorner, dobre vile CTU-a, Mišel Farel itd.), te da mi sama činjenica da ih igraju žene stvara višak iščekivanja i neku vrstu začudnosti. Ali, ako se bolje pogleda, dame na ovim mestima nisu tu samo zarad stvaranja šarenila, niti zarad feminističkog istupa (eto, i žene rade kao agenti, teroristi itd.), već radi posebne dvosmernosti same priče u seriji – jer svet iz kog one dolaze sadrži poseban kod.

U većini slučajeva, on počiva na činjenici da Džek Bauer u najključnijim trenucima svoje potrage zavisi od žena. Iako u svakoj od konkretnih situacija, njegova akcija zavisi od junakinja sa obzirom na položaj na kom se nalaze (njihova dramaturška uloga), Bauer u svakoj od tih situacija učestvuje u posebnoj bici koja je samo na prvi pogled sadržana u konkretnom zapletu i akciji.

Jajašce ovog kolopleta sa ženskim likovima posejano je još u prvoj sezoni i predstavlja neku vrstu kanona koji se potom primenjuje, razrađuje i grana u drugoj sezoni. Nukleus čine Nina Majers, najbliža saradnica i poverenica, u prošlosti i ljubavnica Džeka Bauera spram njegovog porodičnog gnezda – supruge i ćerke. Iako se privremeni raskid između Džeka i Teri Bauer dogodio u prošlosti, kao i njegov život sa Ninom Majers u periodu raskida, repovi se vuku tokom svih 24 epizode da bi se pokazali kao fatalni.

Činjenica da je gnezdo razoreno u prošlosti, prevashodno zbog Džekovog celodnevnog posla tajnog agenta, te da je, u jednom trenutku zamenjeno ženom koja deli Bauerove poslovne tajne i teret opasnih zadataka, ukazuje na stalnu rastrzanost unutar lika Džeka Bauera. Budući da se predomislio, te da prva epizoda prve sezone počinje sa njegovim povratkom kući i pokušajem obnavljanja porodice, te potiskivanjem Nine Majers na mesto najpouzdanije saradnice i poverenika koja hladno kontroliše svoje emocije prema Baueru (što će se pokazati kao savršena maska) tokom cele serije funkcioniše kao posebna podvojenost u liku Džeka Bauera: svaki put, on pokušava da pobedi sve, da reši probleme, ali i da sačuva porodicu kao neokrnjeno gnezdo u koje može da se vrati. Ova želja se svaki put obnavlja i njen nosilac, nakon smrti Teri Bauer koju, nimalo slučajno, ubija baš Nina Majers, u drugoj sezoni postaje ćerka Kim Bauer.

Otuda, iako uobičajeni motiv u akcionim filmovima – nalaženje najslabije tačke glavnog junaka kako bi bio ucenjen, u slučaju Džeka Bauera postaje dublji motiv. To što su isprva Teri i Kim taoci terorista koji prete Baueru, nije samo motiv koji pojačava napetost i stavlja junaka u tešku situaciju. U drugoj sezoni Kim nije talac direktnih Bauerovih oponenata, ali jeste u opasnosti i stalno izmiče Bauerovim pokušajima da je drži na sigurnom. Tako, u obe sezone Bauer pokušava da stigne neprijatelje, ali i da stigne suprugu i ćerku koje mu izmiču kao neko obećanje jedinstva, zajedništva, muško – ženske ravnoteže.

Nina Majers – mislim da ova žena ne nosi džabe prezime čuvenog serijskog ubice. Najintrigantniji lik u prvoj sezoni serije, Nina je možda najuspešnije izvedena antifeministička teza – da su žene uvek žene. Makar bile na ravnoj nozi sa muškarcima, makar jednako uspešno radile isti posao kao i oni (u ovom slučaju, odlična agentica CTU-a, kojoj se ne može zameriti manjak inteligencije, spretnosti i hrabrosti), pre ili kasnije, njihovi motivi sikću iz legla uzburkanih emocija koje se odnose na muškarce. Zapravo, čini se da je Nina Majers do te mere pokušavala da bude profesionalna i da stoički podnosi činjenicu da je ostavljena, da je u prilici da Baueru pomaže da suprugu i ćerku smesti na sigurno, da je svoj ženski deo morala da izživi na kriminalni način postajući izdajnik CTU-a, SAD-a – hladno oružje u rukama terorista. Terorizam se ne samo na ovom mestu pojavljuje kao isključivo ženski element, jer će taoci stranih, pretećih snaga koje se nadvijaju nad SAD-om, predsednikom, pa i Bauerom posredno, i u drugoj sezoni pokazati kao žene koje kroz ovakve dementne akcije odlaze u antidržavno podzemlje kao u podzemlje svoje potisnute ženstvenosti i devijantne supstitucije porodice.

U drugoj sezoni, Nina Majers, do tada najbliža Bauerova sardnica, pojavljuje se kao hladna, preteća sila koje se Bauer plaši, koju želi da kazni, te nije čudno što njeno saslušanje postaje neka vrsta obračuna sa najvećom pretnjom u svetu potisnutih emocija u kom živi Džek Bauer.

Šeri Palmer – drugar koji mi je preporučio seriju ne uspevši da se suzdrži od najvećeg spojlera koji sam u životu čula, koji u velikoj meri obesmišljava moje gledanje ove serije, ali pitanje smisla odavno je nekako počelo da mi izmiče baš kao jasna linija između muškaraca i žena u seriji 24 te ga, čini mi se, ili grčevito učitavam ili potpuno potcenjujem što me sve više udaljava od istine, dakle taj momak, rekao je za Šeri Palmer, prvu damu u seriji, koja se za to mesto bori na ne preterani damski način: „sve vreme sam hteo da zadavim tu kučku!“ Neka ove reči uđu u zapisnik suđenja ženama iz serije 24, budući da je Aleksis iz Dinastije, antologijska kučka, malo dete za Šeri Palmer čija je omiljena rečenica: "ja to radim za tvoje dobro." Naime, ono što važi za Ninu Majers, važi i za Šeri Palmer, samo s duplom pregradom. Šeri krvari kolko i Nina Majers, samo koristi neke baš ultra invinsibl, pa doći do njene ženske srži predstavlja pravu muku. Ona nije dvolična, niti ima jedan fiksiran plan, već ima bezbroj lica koja se kameleonski transformišu. U više navrata, čak i gledaoca dovodi u sumnju da li se promenila i „shvatila gde je grešila“, što, naposletku, samo govori o gledaočevim očekivanjima da žena jednom mora da nauči. Šeri je, u tom smislu, tvrd orah. Nije za bacanje činjenica da Šeri biva saterana u ćoše tek kad se susretne lice u lice sa Džekom Bauerom pred kraj druge sezone, te da tada njena hrskavičava i savitljiva masa postaje kost koja se da oglodati. Kao da Bauerova sudbina nije samo da bude narodni heroj i uzdanica predsednika Palmera, već i da bude akter i očevidac priznanja svake žene grešnice. Šeri je zanimljiva i stoga što sa pozicije koja deluje gotovo kao ukras (žena predsednika SAD-a) deluje kao nepresušna otvaračica Pandorine kutije proizvodeći gotovo oralnu fiksaciju na laž, na bezbrojne opne pretvaranja koje valja sljuštiti da bi se ukazalo lice koje iza njih stoji.

Teri Bauer – samo ime kaže, supruga Džeka Bauera. U jednom trenutku, saslušavajući Ninu Majers u drugoj sezoni, Bauer joj otežava muke podsećajući je kakvu je ženu ubila, rečima (parafraziram): posmatrao sam je kako se na ulici obraća jednoj starici koju ne poznaje i divio sam se sa kakvom lakoćom i toplinom, bez straha priča sa strancima, eto takvu ženu si ubila! Teri je neka vrsta pozitivnog primera i predstave sna o pravoj ženi: spremna da se žrtvuje bez zadnjih motiva, brižna i spremna da oprosti izlete u preljubu, krhka, bez znanja o široj slici, uljudna, suzdržana... I mrtva.

Njenu ulogu, po svemu sudeći, pokušava da preuzme Kejt Vorner u drugoj sezoni, što ostaje da se vidi ako dozvolim da i dalje ostanem talac serije 24.

Kim Bauer – ćerka Džeka Bauera. Zapravo, u ovom slučaju, reč je o novoj generaciji žena koje odrastaju sa genom Džeka Bauera u sebi, pa su, samim tim, iskrene, hrabre i neka vrsta obećanja produžetka života Teri Bauer.

Džejmi Farel - već u startu obeležena kao dvolična, tako što na posao u CTU dolazi odevena za izlazak, jer nije ni slutila da državi prete teroristi pa je onako s vrata požurila da obavlja svoj posao. Da su muškarci uvek odeveni za akciju, dok ženski socijalni život ipak zahteva neku vrstu transformacije, Džejmi će dokazati do kraja prve sezone kada se ispostavi da je potplaćeni izdajica, a da su motivi za izdaju krajnje prizemni – položaj samohrane majke ne dozvoljava joj da bira između države i državnih neprijatelja. Ovu razinu prelaze sve žene u seriji i svaka se dovija na svoj način te za to biva propisno kažnjena ili nagrađena. Recimo...

Mišel Desler – na sličnom odevnom primeru kao i Džejmi, pokazuje upravo suprotno. Ona odbija da se presvuče čak i kada je odeća na njoj krvava što ukazuje na njenu transparentnost i požrtvovanost. Za nagradu, dobija najprincipijelnijeg junaka u seriji – Tonija Almeidu.

Alberta Grin i Lin – Ove dve principijelne i autoritarne žene pokazuju da ženski mural koji predano i gorostasno narasta u seriji 24 pokriva sve tipove kože bolje nego bilo koji woman friendly kozmetičar. Reč je o izuzetno principijelnim ženama čija je greška u tome što slepo slede pravila. Alberta koja u jednom trenutku biva postavljena za šeficu CTU-a, spoj je lepote jedne Šade i hladnokrvnosti sa kojom se izriče crno-bela istina jedne Sfinge. Njen problem je zaslepljena vera u funkciju koja joj je, na putu do stolice oduzela žensku intuiciju i uzdigla je na kartonski tron sa kog ne želi bilo kakvu saradnju. Samim tim, njena hladna lepota lišena je svakog seksepila i osuđena da, kao što ju je sistem smestio na tu poziciju, da je u jednom trenutku, tako nesvarljivu, istisne. Za razliku od nje, pravedništvo predsednikove pomoćnice Lin koja pokazuje zavidnu lojalnost od nje čini tek posrednicu između predsednika Palmera i svih koji žele da mu naude. U funkciji državnog prezervativa, Lin će da ga ispuši, pradoksalno, baš zato što nije dovoljno zla i dvolična.

Naposletku

Meri Vorner – teroristkinja iz buržujske kuće. Očigledno je da autori serije plediraju na odsustvo majke u životu Meri Vorner kao okidač za njeno uplovljavanje u terorističke vode i plotovanje protiv američkog društva. Kao i ove žene gore i Meri pokušava da pronađe svoje mesto pod kapom društva nad kojim bdi Džek Bauer. Međutim, budući da se njen otac u slobodno vreme bavi hobijem tajnog agenta CIA-e, a sestra Kejt Vorner ubrzo postaje najbliža saradnica Džeka Bauera, Meri Vorner je neka vrsta žene bez zadatka. Preostaje joj samo da se uda. Upravo u trenutku priprema za njenu svadbu, ispostavlja se da Meri nije bledolika, plavokosa mlada na vrhu torte, već sjebani masovni ubica na vrhu ledenog brega. U njenom odbijanju da prizna gde je bomba iako je pritiskaju Džek Bauer i novoosvojena žena od poverenja, Kejt Vorner, jasan je otpor lude Nine Majers, žene koja odbija da oda svoju tajnu i odveže čvor pred Bauerovom željom da otkrije istinu i sa novom ženom ode u zalazak sunca. I tako se krug ponovo otvara.

Svaka 24 sata Džeka Bauera imaju svoj mesečni ciklus. Čuvajte se.

(Nastaviće se... možda)