(Post)Metal pt. 3: Kylesa - Static Tensions (Prostethic)

Američka država Džordžija ustoličila se kao važno mesto na (post)metal mapi u novom milenijumu - miljenici kritike (i publike) Mastodon i Baroness dolaze upravo odatle. Na stranu činjenica da ni jedni ni drugi u meni nisu probudili vatru koja svojim plamičcima govori "To je to!", a koju uvek upali gitarski rukopis što svojom žestinom i/ili brutalnošću prelazi konvencionalno zapisane barijere.
Ipak, četvrti album sludge postave Kylesa, koja dolazi gle čuda iz Džordžije, konačno je i meni pružio radost sa ove daleke destinacije. Svi iole upućeni u tematiku znaju da je sludge/stoner/doom/punk/metal podzemlje jedna nepregledna oranica na kojoj, ruku na srce, ima više kukolja nego žita. U ovoj disciplini Kylesa je od početka novog milenijuma tražila svoj glas i konačno ga našla na ovom izdanju, nastavljajući tako niz izdanja ove provinijencije, čija je odlika da svojim kvalitetom mogu biti zanimljivi širem auditorijumu a da pritom ne narušavaju prihvaćene postulate težine, za šta primer nalazimo u odličnom prošlogodišnjem albumu sastava Torche.
Mnogo manje orijentisani ka pop zvuku od malopre pomenutih kolega, Džordžijanci svoje novostečene kredite mogu da zahvale jednoj osobini koja baš i ne krasi izdanja ovog tipa pa tim pre upada u uši. Reč je o raznovrsnosti.
Dakako, osnova je i dalje tu. Abrazivni, nekoliko tona teški rifovi imaju svoj oslonac u ništa manje prijemčivoj ritam sekciji (sastavljenoj od basa i dva bubnjarska seta) koja svojom neispoliranošću bukvalno nosi sve pred sobom. Ali, godine i godine marljivog vežbanja se itekako čuju - Kylesa zna za jadac monolitnosti koji kao bauk dosade brzo inficira bezbrojne slične pokušaje, te višeglasno muško-žensko pevanje i plutajući hipnotički komadi koji svojom spiritualnošću podsećaju na radove grupe Om pružaju preko potrebne pukotine vazduha koje svojim postojanjem daju na značaju energetskom uraganu ove grupe.
Pomalo paradoksalno, iako sav satkan od težine, Static Tensions je konkretno usmereno izdanje u kome gotovo stopostotno nema praznog hoda, improvizacije ili umetničarenja te kao takav ostavlja izuzetno povoljan utisak koji se daljim preslušavanjima samo pojačava.