The Low Frequency in Stereo - Futuro (Rune Grammofon)

I taman kad pomisliš da je vasceli indi-rok puvnuo u korporativni čabar pojavi se nešto ovako lepo skockano, fino i prijatno za slušanje. Pravi indi rok.
The Low Frequency in Stereo (TLFiS) je skupina neobično izdizajniranih norveških dečaka i devojčica za koje bi na nečuveno čovek pomislio da sviraju neku dosadnu njanjavštinu ili isprogramirani bes. Srećom, do ovog benda se dolazi tek kada se čuje šta ima u ponudi, pa se onda, eventualno, zadovoljni slušalac odluči da vidi kako dotične persone izgledaju.
Dakle, iako me ubeđuju u suprotno, nije sve popjulariti kontest, uteha je da ima nas na ovom svetu još uvek u dovoljnom broju koji suštinu stavljaju ispred imidža. Kako se da primetiti po koncepcijskom usmerenju ove ploče, ta suština je iskidana i iscepkana na komadiće ali je i dalje prisutna.
Može se reći da je Futuro neka vrsta zvučnog almanaha, novine koje će tek neki pročitati od početka do kraja, dok će se drugi zadržati na omiljenim rubrikama. Kristalna i ispeglana produkcija momentalno otkrivaju motorički preciznu i detaljnu kraut kičmu na koju se sasvim lako presađuju raznovrsni organi drugih fela te tako ovde imamo i čistokrvni happy-indi (prvi singl Starstruck), sving, post-rok, vidno obeleženi hinduistički ukrasi... Futuro je indi-kraut mish-mash bojanka koja je uporediva sa biserom sa početka godine - prvencem Škotlanđana The Phantom Band , ali je pitkija i vedrija od njega, čemu verovatno doprinosi i muško-žensko višeglasje kao još jedan zec iz bogatog šešira ovog ostvarenja.
Futuro prođe za tili čas, a daljim istraživanjem iznova se otkrivaju novi detalji koji dodatno pojačavaju povoljan utisak o ovom izdanju. Suprotno pop postulatima, ovo nije proizvod za jednokratnu upotrebu, pa stoga dobijamo paradoksalni efekat koji nekolicini nas produžava krhke živote.