Krugovi ljubitelja teškog a neuobičajenog zvuka pamtiće prvu polovinu ove godine po drugom albumu portlandskog dueta Shelter Red. Razlog za drhtavicu je drugi album ovog sastava nastalog 2003, koji je dve godine kasnije izbacio i više nego solidan debi Masters of the Universe, nepravedno zagubljen u kolotečini kolosalne muzičke ponude.
Čini se da slična sudbina čeka i naslednika, pa je stoga pitanje časti momentalno ispraviti nepravdu koju će vreme već samo po sebi ispraviti. Razlog za ovoliki optimizam je jednostavan. Nepodoljeno je mišljenje da je Reign In Blood (1986), treći studijski album grupe Slayer, metalskim rukopisom ispisana definicija najtvrđeg muzičkog krila savremene scene. Po toj analogiji, može se mirne duše tvrditi da je Strike A Mortal Terror to isto za (post)metal.
Da, ne preterujem.
Slično kalifornijskim istraživačima mračnih neprilika na svom već pominjanonm kultnom ostvarenju, na Strike A Mortal Terror nema praznog hoda. Energetski napumpana instrumentalna svirka krije u sebi brojne vrleti, karusele rifova, prelaza i bubnjarskih brejkova. I dok veći deo (post)metal bratije poseže za ambijentalnijim rukavcima u svrhu razblaživanja svog izraza, Shelter Red svojom potkovanom, tehnički superiornom kanonadom uspevaju da stvore ambijent koji se oslanja isključivo na rifove, sastavljene u podjednakoj količini od tehničke, epske i shizoidne komponente.
Upumpavanje krvi u srčane komore otpočinje već sa uvodnom naslovnom kompozicijom, spretnim poigravanjem sa stop-go ritmovima da bi već sledeća numera Inferno, svojom brutalnošću, nepročišćenošću i melanholijom sa pravom ponela svoje ime, katapultiravši se u red pesama po kojima ćemo pamtiti 2009. godinu.
Nakon hvatanja daha u This is Lost Ambition, Shelter Red ponovo uzimaju ubilački zalet sa The Moralist, ne napuštajući svoje zvezdane staze do samog kraja ovog polusatnog krkljanca.
Dan Deacon je dobio ozbiljnu konkurenciju za ovogodišnji tron.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар