Godine prolaze, a Guillermo Scott Herren ne staje. Nakon dve godine pauze, pod pseudonimom Prefuse 73 stiže sa svojim petim studijskim izdanjem, ako ostavimo po strani njegove druge muzičke projekte od kojih je najpoznatiji Savath & Savalas. Za neupućene, Herren je najzaslužniji za nalaženje veze između IDM obrasca i hip hopa u glitch formi, i to na način koji ne sakati nijednu od zainteresovanih strana, mada će zlobnici primetiti da ga je IDM publika do sada bolje prihvatala, što je tačno. Njegov prvi album pod firmom Prefuse 73 - Vocal Studies & Uprock Narratives, objavljen 2001, osim što je jedan od najvažnijih albuma decenije, svojevremeno je zajedno sa avangardnijim uradcima grupe Anti-Pop Consortium (koja se na veliku radost potpisnika ovih redova ponovo okupila) pokazala velike mogućnosti da se cut & paste tehnikom, tzv. glitchovanjem dođe do vanrednih urbanih melodija koje nemaju pandan u prošlosti.
Uprkos svim tim silnim elektro kuckanjima, šuštanjima i štrckanjima koje karakterišu njegovu muziku, Prefuse 73 nikad nije išao u avangardu po svaku cenu, već je pretežno rabio do neprepoznavanja muzičko nasleđe, smeštajući ga u novo tehničko okruženje. Irsko-katalonsko poreklo mu je bez sumnje pomoglo da prepozna latino vrelinu koja se na novoj ploči, na kojoj se umesto digitalne tehnike koriste stare analogne trake marke Ampex, najbolje da prepoznati u numeri Regalo, jednoj od dužih tema na albumu.
Razlog tome je što je sama struktura ovog izdanja izglitchirana i pre se može slušati kao miks nego kao kolekcija numera, što na kraju i dovodi do brojke od čak 29 kompozicija spakovanih u nešto manje od 50 minuta. Nasuprot ranijim izdanjima, na ovoj ploči nema gostovanja talentovanih underground repera, u čijem je otkrivanju Herren do sada pokazao zavidan njuh.
No, i bez njih, Prefuse 73 i nakon ovog albuma ostaje pouzdana marka u sazvučjima koja levitiraju na margini interesovanja šireg auditorijuma, ali od kojih pop delatnici itekako imaju šta da nauče kako bi prepakovano znanje kasnije umili i preprodali. Izdanje je posebno preporučljivo onima koji se sablažnjavaju na pomen reči "avangarda" pomišljajući na svakakve "taštine praznine"... Da, avangarda može biti itekako slušljiva, tehnika može da bude topla, a buka mašina melodična. Stvar je samo u percepciji.
Нема коментара:
Постави коментар