Bardo je pojam iz tibetanske teologije i može se najjednostavnije prevesti kao "među-stanje". Prema budističkom učenju, do prosvetljenja se stiže bivstvovanjem u šest takvih celina - neke imaju veze sa rođenjem i umiranjem, druge pak sa snom, treće se esencijom naše prirode, četvrte sa realnošću u koju poniremo meditacijom itd. Stoga ne čudi da se ova reč našla u originalnom naslovu popularnog himalajskog spisa koji je na Zapadu poznat kao "Tibetanska knjiga mrtvih" (u originalu Bardo Thodol) a čija je osnovna ideja svojevrstan trening duše za metempsihozu u časovima umiranja.
"Logički" determinisan zapadnjački um sa podsmehom se pitao kako je moguće da se živo biće "seća" svoje smrti, što je osnovni koncept ovog ezoteričnog učenja. Tibetanci su sa smeškom odgovorali da se niko, iako živi, ne "seća" ni trenutaka svog rođenja, a eho ovog toka svesti našao je svoje plodno tle pre 18 godina u Pensilvaniji, kada se grupa izdrogiranih muzičara okupila sa željom da ozvuči svoje navike, radom u grupi Bardo Pond.
Može se reći da je bend za sve ove godine stekao kultno sledbeništvo u underground krugovima, kako svojim izdanjima, od kojih se posebno izdvajaju debi Bufo Alvarius, Amen 29:15 (1995) i nekolicini omiljeni Lapsed (1997), tako i brojnim kolaboracijama, od kojih je ovim ušima najmilija ona sa novozelandskim gitaristom Rojem Montgomerijem u okviru džem sešn trupe Hash Jar Tempo.
Prošlo je tri godine od poslednjeg studijskog izdanja grupe Ticket Crystals, ali zahvaljujući svom dugogodišnjem stažu grupa na regularnoj bazi izdaje kompilacijske retrospektive, po pravilu u ograničenom tiražu. Poslednji u nizu takvih diskografskih poduhvata (a ima ih oko petnaestak) je album Peri, štampan u 1640 primeraka (od čega 350 na CD formatu), koji nam stiže nakon prošlogodišnjeg izdanja slične forme Batholith.
Ljubitelji grupe znaju da njen zvuk krasi jedinstvena hipnotička atmosfera toplih a distorziranih gitara koje u valovima sele slušaoca u pravcu nadrealne pučine. Ovo svemirsko putešestvije je garnirano odsutnim, izdrogiranim glasom flautistkinje Isobel Sollenberger. Prvi deo ove kompilacije protiče u podsećanju na sve odranije poznate kvalitete sastava, da bi u drugom delu ekipa dodala gas i pomalo se izgubila u džemovanju.
No, čak ni ova zamerka ne narušava generalno prijatan utisak koji proizvodi ovo ostvarenje, čineći ga tako vrednim aneksom u sada već kolosalnom opusu grupe.
"Logički" determinisan zapadnjački um sa podsmehom se pitao kako je moguće da se živo biće "seća" svoje smrti, što je osnovni koncept ovog ezoteričnog učenja. Tibetanci su sa smeškom odgovorali da se niko, iako živi, ne "seća" ni trenutaka svog rođenja, a eho ovog toka svesti našao je svoje plodno tle pre 18 godina u Pensilvaniji, kada se grupa izdrogiranih muzičara okupila sa željom da ozvuči svoje navike, radom u grupi Bardo Pond.
Može se reći da je bend za sve ove godine stekao kultno sledbeništvo u underground krugovima, kako svojim izdanjima, od kojih se posebno izdvajaju debi Bufo Alvarius, Amen 29:15 (1995) i nekolicini omiljeni Lapsed (1997), tako i brojnim kolaboracijama, od kojih je ovim ušima najmilija ona sa novozelandskim gitaristom Rojem Montgomerijem u okviru džem sešn trupe Hash Jar Tempo.
Prošlo je tri godine od poslednjeg studijskog izdanja grupe Ticket Crystals, ali zahvaljujući svom dugogodišnjem stažu grupa na regularnoj bazi izdaje kompilacijske retrospektive, po pravilu u ograničenom tiražu. Poslednji u nizu takvih diskografskih poduhvata (a ima ih oko petnaestak) je album Peri, štampan u 1640 primeraka (od čega 350 na CD formatu), koji nam stiže nakon prošlogodišnjeg izdanja slične forme Batholith.
Ljubitelji grupe znaju da njen zvuk krasi jedinstvena hipnotička atmosfera toplih a distorziranih gitara koje u valovima sele slušaoca u pravcu nadrealne pučine. Ovo svemirsko putešestvije je garnirano odsutnim, izdrogiranim glasom flautistkinje Isobel Sollenberger. Prvi deo ove kompilacije protiče u podsećanju na sve odranije poznate kvalitete sastava, da bi u drugom delu ekipa dodala gas i pomalo se izgubila u džemovanju.
No, čak ni ova zamerka ne narušava generalno prijatan utisak koji proizvodi ovo ostvarenje, čineći ga tako vrednim aneksom u sada već kolosalnom opusu grupe.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар