Dragan Todorović - Knjiga osvete - bluz za Jugoslaviju (Dobar Naslov, 2008)

Svi ljudi imaju svoj život kao materijal za memoarsku knjigu. Mnogo manji broj tu knjigu "svog života" zaista i napiše, a istinski su odabrani oni koji napisanim mogu i da se pohvale. Dragan Todorović je jedan od njih. Rođeni Kragujevčanin koji se u prvoj polovini krvavih devedesetih iselio u Kanadu, pre razbijanja SFRJ bio je novinar, pisac i pesnik, objavio je knjigu o Brusu Springstinu i imao autorske emisije na Art kanalu i radiju Politika. Njegovo, u Kanadi nagrađeno delo, predstavlja pravi antipod zašećerenoj jugo-nostalgiji, čime se svrstava u red najuspelijih dela ex-yu tematike, tik uz "Černobiljske jagode" Vesne Golsvordi.
Kroz Knjigu osvete dobijamo jasan uvid u poslednjih četrdesetak godina prethodnog veka na ovim prostorima. Prelomljene kroz autorovu sudbinu, znalački se mešaju lične i opšte strelice vremena - od "srećnog" titoizma preko njegovog urušavanja do potpunog truljenja. Vrlo je važno napomenuti da iako se radi o romansiranom proznom delu nabijenom nostalgijom, Todorović ne upada u zamku sladunjavosti. Kroz tzv. crtice autor posebnu pažnju pridaje iskrsavanju zametaka zla u "srećnija" vremena, onih koji su se kasnije rascvetali u balkanskom pandemonijumu. Lik nane koja ne daje pet para na "novog kralja" - Tita, brižljivo opisane samoupravne tehnike organizacije rituala kao što su slet za Dan mladosti ili doček maršala u srcu Šumadije, u kojoj se istina šapuće jer će ti zapušiti usta, oživljavaju zahvaljujući potezima autorovog pera.
Tkivo romana prošarano je jasnim, lepo uobličenim rečenicama, a struktura majstorski komponovana, tako da na početku svakog poglavlja imamo kratak opis neke od nekada popularnih dečijih igara. U tom smislu - "Knjiga osvete" može poslužiti strancima kao pouzdan vodič za upoznavanje života u ovim predelima. Čini se da je pisac i sam imao tu ambiciju, verno opisujući duboko ukorenjene rituale, kao što su klanje praseta ili naricanje na sahranama.
To je samo delić onoga što čeka čitaoca u ovoj gusto ispisanoj knjizi. Todorovićev dar da prenese duh jednog vremena je očigledan. Tokom čitanja redova koji se odnose na osamdesete - naizmenično se smenjuju svetlost i tama, dok između redova Miloševićevskih devedesetih, za koga autor genijalno piše da je "preturio jedan kamen u zadnjem delu dvorišta ispod koga su izmileli svi mogući crvi", čitalac oseća glad, poniženje i tugu.
S obzirom da je kao odličan učenik jedan deo svog života proveo kao omladinski funkcioner, Todorović nudi na svom primeru i svoje viđenje raspada političkog sistema. Jednostavno rečeno, čuvari tekovina revolucije nisu pronašli adekvatan mehanizam njegove regeneracije u vidu sveže krvi te je regres, koji je prvo zahvatio njihove narkotizovane potomke, bio neminovan. Kada je do njega došlo, autor, iako ni u kom slučaju ne podleže auto-šovinizmu, brzo uviđa pravu prirodu Miloševićevog režima, što mu, naravno, kao novinaru, brzo donosi nevolje koje, usled opšte zgađenosti čitavom pričom, rezultiraju njegovim iseljenjem iz ove zemlje.
Knjiga osvete je posve uzbudljivo štivo koje se čita u dahu i ostavlja za sobom brojna pitanja tragizma i euforije naših života. Za razliku od dogmatika iz svoje generacije, Todorović prihvata krivicu svojih vršnjaka i sebe koja je ispoljena u nemoći da se zaustavi harajuće ludilo, serviravši svoje delo na jedini merodavan način, ljudski: sa ono malo duše, koju svi i dalje nosimo kao krst.