Ostajemo na području metala i u ovoj epizodi i prvo prezentujemo filmovanu storiju Rika Ernsta o treš metalu iz 2007. Treš nije đubre, kako obično primećuju zlonamernici pošto ima h između T i R i znači nešto, ali sam u međuvremenu zaboravio šta, nešto tipa vitlati... Šta god bilo, kao starom headbangeru koji je počeo da stasava tokom devedesetih, ovo je neobično važna vrsta muzike. Ako za punk kažemo da je oduvek predstavljao pop u mojim očima, onda je thrash metal u svakom slučaju punk. Ovaj film pruža realnu sliku, zbog čega je to tako.
Nastao pod uticajem punka i NWOBHM, a kao svojevrstan protest uperen protiv banalnih metalskih sadržaja, thrash metal je osamdesetih godina brzo stekao svoju popularnost zahvaljujući dobroj atmosferi koja je vladala na sceni i obiljem dobrih grupa. Svi hejteri grupe Metallica će se podsetiti zbog čega je ova rok institucija nekada važila za kultni bend, a naravno, predstavljeni su i ostali članovi takozvane velike četvorke - grupe Slayer, Anthrax i Megadeth, sa sve vrlo zanimljivim izjavama članova tih grupa, gde, očekivano, u svim segmentima prednjači nadobudni Dave Mustaine, koga opet ne možeš da ne gotiviš zbog nekih pesama.
Priča o najvećima je samo vrh ledenog brega, i dalje se račva u ništa manje kvalitetnim ali zato osetno slabije eksponiranim rukavcima koji čine sastavi Exodus, Testament, Death Angel te nemački predstavnici kao što su Kreator i Sodom. Autori se nisu ni tu zaustavili pa su u bonus materijalu predstavili još hrpu bendova čime se sa jedne strane dobija uvid u masovnost čitave priče, ali se sa druge strane gubi fokus...
Uprkos ovim zamerkama, ovaj film svakako vredi pogledati jer otkriva jednu supkulturu koja se iz sve snage borila protiv uvreženih stereotipa koji su se zbog generičkog termina kojim je njihova muzika žigosana lepili i na njih same. Priče o Paulu Ballofu ili svit-metalcima pozerima reflektuju istinsko mladalačko ludilo koje se usled velikih napora koje iziskuje bavljenje muzičkim biznisom ugasilo sa prelaskom viđenijih imena u mainstream i raspadom scene. No, kako se može videti u završnom delu filma, uticaj thrash metala na dalju genezu metal muzike je neizbrisiv i njegov duh i dalje zaposeda čupavce širom sveta.
Zbog svega toga, nimalo ne čudi da je u eri koju simbolizuje manjak entuzijazma potreba za stvaranjem i gledanjem ovakvih filmova sve veća. Prozor u jedno drugačije vreme koje karakterišu ljubav i strast prema muzici kroz ovaj film je otvoren.
Idemo još žešće, tako što ćemo se u sledećem segmentu baviti polusatnim filmom True Norwegian Black Metal koji uprkos zbirnom naslovu za svoj predmet interesovanja mahom ima samo jednu osobu - Gaahla iz grupe Gorgoroth. Čak i ovlašnim poznavaocima prilika na sceni ova imena su poznata jer se na njih lepio publicitet koji nema mnogo veze sa muzikom...
Takav estradni pristup mi je oduvek predstavljao prepreku da ovaj bend shvatam ozbiljno, ali ako ništa drugo, filmska razglednica iz Gaahlovog pustog i zavejanog sela me je nagnala da počnem da poštujem ovog lika, koliko god na početku čitave priče on bio antipatičan. Iz ovog filma saznajemo da je Gaahl svojevremeno bio jedini učenik u obližnjoj osnovnoj školi, da u selu uglavnom ne postoji put, a kada odluči da povede filmsku ekipu duboko u šumu kako bi im pokazao kolibu svog dede, inače njegovo omiljeno mesto - dolazi se do utiska da su članovi filmske ekipe gomila plašljivih hipstera u odnosu na koje Gaahl izgleda stvarniji od stvarnosti.
Iako u filmu ima dobrih momenata, on se do svog kraja pretvara u opštu konfuziju, zahvaljujući ponašanju svojih stvaralaca koji se ponašaju toliko neuračunljivo da to postaje komično. Bez obzira na ove detalje, i ovaj film pruža dragocene uvide u blek metalsku priču.
Pogledajte.
Nastao pod uticajem punka i NWOBHM, a kao svojevrstan protest uperen protiv banalnih metalskih sadržaja, thrash metal je osamdesetih godina brzo stekao svoju popularnost zahvaljujući dobroj atmosferi koja je vladala na sceni i obiljem dobrih grupa. Svi hejteri grupe Metallica će se podsetiti zbog čega je ova rok institucija nekada važila za kultni bend, a naravno, predstavljeni su i ostali članovi takozvane velike četvorke - grupe Slayer, Anthrax i Megadeth, sa sve vrlo zanimljivim izjavama članova tih grupa, gde, očekivano, u svim segmentima prednjači nadobudni Dave Mustaine, koga opet ne možeš da ne gotiviš zbog nekih pesama.
Priča o najvećima je samo vrh ledenog brega, i dalje se račva u ništa manje kvalitetnim ali zato osetno slabije eksponiranim rukavcima koji čine sastavi Exodus, Testament, Death Angel te nemački predstavnici kao što su Kreator i Sodom. Autori se nisu ni tu zaustavili pa su u bonus materijalu predstavili još hrpu bendova čime se sa jedne strane dobija uvid u masovnost čitave priče, ali se sa druge strane gubi fokus...
Uprkos ovim zamerkama, ovaj film svakako vredi pogledati jer otkriva jednu supkulturu koja se iz sve snage borila protiv uvreženih stereotipa koji su se zbog generičkog termina kojim je njihova muzika žigosana lepili i na njih same. Priče o Paulu Ballofu ili svit-metalcima pozerima reflektuju istinsko mladalačko ludilo koje se usled velikih napora koje iziskuje bavljenje muzičkim biznisom ugasilo sa prelaskom viđenijih imena u mainstream i raspadom scene. No, kako se može videti u završnom delu filma, uticaj thrash metala na dalju genezu metal muzike je neizbrisiv i njegov duh i dalje zaposeda čupavce širom sveta.
Zbog svega toga, nimalo ne čudi da je u eri koju simbolizuje manjak entuzijazma potreba za stvaranjem i gledanjem ovakvih filmova sve veća. Prozor u jedno drugačije vreme koje karakterišu ljubav i strast prema muzici kroz ovaj film je otvoren.
Idemo još žešće, tako što ćemo se u sledećem segmentu baviti polusatnim filmom True Norwegian Black Metal koji uprkos zbirnom naslovu za svoj predmet interesovanja mahom ima samo jednu osobu - Gaahla iz grupe Gorgoroth. Čak i ovlašnim poznavaocima prilika na sceni ova imena su poznata jer se na njih lepio publicitet koji nema mnogo veze sa muzikom...
Takav estradni pristup mi je oduvek predstavljao prepreku da ovaj bend shvatam ozbiljno, ali ako ništa drugo, filmska razglednica iz Gaahlovog pustog i zavejanog sela me je nagnala da počnem da poštujem ovog lika, koliko god na početku čitave priče on bio antipatičan. Iz ovog filma saznajemo da je Gaahl svojevremeno bio jedini učenik u obližnjoj osnovnoj školi, da u selu uglavnom ne postoji put, a kada odluči da povede filmsku ekipu duboko u šumu kako bi im pokazao kolibu svog dede, inače njegovo omiljeno mesto - dolazi se do utiska da su članovi filmske ekipe gomila plašljivih hipstera u odnosu na koje Gaahl izgleda stvarniji od stvarnosti.
Iako u filmu ima dobrih momenata, on se do svog kraja pretvara u opštu konfuziju, zahvaljujući ponašanju svojih stvaralaca koji se ponašaju toliko neuračunljivo da to postaje komično. Bez obzira na ove detalje, i ovaj film pruža dragocene uvide u blek metalsku priču.
Pogledajte.
Da se ova rokumentarna epizoda ne bi pretvorila u Triple Thrash Threat, poslednji u nizu filmova pripada potpuno drugačijem sazvučju. U pitanju čak nije ni film, već jedna epizoda rokumentarnog serijala "Behind the Music", koji se sa uspehom godinama emituje na televiziji VH-1. Epizoda koju sam ja gledao, posvećena je jednom od zanimljivijih muzičara - Yusufu Islamu, ranije poznatijem kao Cat Stevens.
Dete kiparskih Grka koje je odraslo u Londonu brzo je otkrilo svoj muzički talenat koji nije prošao neopažen ni kod lovaca na talente, koji su ubrzo trljali ruke zahvaljući velikom uspehu koji je Cat ekspresno postigao. Ali, njegova životna priča puna je uspona i padova - sa 18 godina mu je rečeno da će ubrzo umreti od tuberkuloze ali se on čudesno oporavio. Sa godinama, počele su da ga privlače onostrane discipline poput astrologije i numerologije ali njegovo verovanje u Boga počinje kada se jednog dana zamalo udavio u okeanu. Sam Islam kaže da se u tom trenutku zavetovao Bogu ukoliko mu život bude spasen.
Rečeno-učinjeno, Stevensu je neko doneo na poklon Kuran i on je postao musliman, ubrzo se potpuno povukavši iz sveta šou-biznisa. Postao je jedan od viđenijih britanskih muslimana i dobrotvor islamskih škola. Frka vezana za fatvu bačenu na Salmana Ruždija povodom "Satanskih stihova" dovela je do odijuma prema njemu u zapadnoj javnosti budući da je davao izjave koje su potvrđivale islamsku stranu priče. Grudva ludila se zakotrljala te tako imamo prilike da vidimo kako su u SAD masovno uništavani nosači zvuka koje je upravo Islam potpisao.
Rečeno-učinjeno, Stevensu je neko doneo na poklon Kuran i on je postao musliman, ubrzo se potpuno povukavši iz sveta šou-biznisa. Postao je jedan od viđenijih britanskih muslimana i dobrotvor islamskih škola. Frka vezana za fatvu bačenu na Salmana Ruždija povodom "Satanskih stihova" dovela je do odijuma prema njemu u zapadnoj javnosti budući da je davao izjave koje su potvrđivale islamsku stranu priče. Grudva ludila se zakotrljala te tako imamo prilike da vidimo kako su u SAD masovno uništavani nosači zvuka koje je upravo Islam potpisao.
Pojas za spasavanje stiže mu nekoliko godina kasnije - sa bosanskim vihorom rata, Islam postaje veoma zagrejan za bošnjačku stvar - toliko da je u Sarajevu 1997. posle velike pauze održao koncert, na kome je doduše svirao samo tradicionalnu islamsku muziku. Dosta pažnje je posvećeno njegovom druženju sa nekim Alijinim ministrom koji se prezivao Ljubijankić, koji mu je dao jednu pesmu sa željom da je Islam odsvira a zatim poginuo u ratu. To je Islama dosta pogodilo pa je rešio da tu pesmu odmah snimi.
E sad, imamo u jednom kadru Islama kako u Srebrenici mumla fraze o genocidu, da bi u sledećem kadru videli tekst Ljubijankićeve pesme u kojoj se spominje i Bihać. Ostaje misterija da li je Islamu poznato da su se u tom gradu bosanski muslimani tokom rata međusobno ubijali...
Odgovor na to pitanje ostaje prećutan, ali mi ćemo u dobrom duhu završiti ovaj pregled rokumentaraca, nedvosmislenom podrškom jednom od retkih ratnih bosanskih političara koji je bio za mir, suživot i kompromis, pa pošto se to nije uklapalo u koncepcije Zapada i njihovih vojnih satelita na Balkanu, Babo sada čami u zatvoru zbog ratnih zločina, dok se zločinci slobodno šetaju i drže svoje demokratske tirade.
Lalalalalala...
Now that I've lost everything to you
You say you wanna start something new
And it's breakin' my heart you're leavin'
Baby, I'm grievin'
But if you wanna leave, take good care
Hope you have a lot of nice things to wear
But then a lot of nice things turn bad out there
Oh, baby, baby, it's a wild world
It's hard to get by just upon a smile
Oh, baby, baby, it's a wild world
and I'll always remember you like a child, girl
You know I've seen a lot of what the world can do
And it's breakin' my heart in two
Because I never wanna see you sad, girl
Don't be a bad girl
But if you wanna leave, take good care
Hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware
Lalalalala....
Baby, I love you
But if you wanna leave, take good care
Hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware
Lalalalalala...
Now that I've lost everything to you
You say you wanna start something new
And it's breakin' my heart you're leavin'
Baby, I'm grievin'
But if you wanna leave, take good care
Hope you have a lot of nice things to wear
But then a lot of nice things turn bad out there
Oh, baby, baby, it's a wild world
It's hard to get by just upon a smile
Oh, baby, baby, it's a wild world
and I'll always remember you like a child, girl
You know I've seen a lot of what the world can do
And it's breakin' my heart in two
Because I never wanna see you sad, girl
Don't be a bad girl
But if you wanna leave, take good care
Hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware
Lalalalala....
Baby, I love you
But if you wanna leave, take good care
Hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware
Постови
Нема коментара:
Постави коментар