Losanđeleska četvorka Signal Hill deluje već više od pola dekade na globalnoj sceni instrumentalnog roka a u ušne školjke slušateljstva prvi put je isporučila sadržaj u vidu istoimenog EP izdanja pre dve godine. Kritika nije bila previše blagonaklona prema tom izdanju, ispravno ga ocenivši kao generički ali je bend svojom sviračkom egzekucijom anđeoskog post roka našao put do srca poštovalaca.
I zaista na tom albumu nije bilo ničeg suštinski novog, ali ono što je bilo plasirano može se pohvaliti zavidnim ustanovljenim nivoom. Post rok, kao muzika kojom se posebno bave kritičari, od čijeg suda dosta zavise i sami bendovi, kroz svoje postojanje pati od presije da svaki vredan bend mora da isporuči nešto revolucionarno i do sad nečuveno. Lestvica je postavljena prilično visoko, i ako se kojim slučajem sruši pri diskografskom letu, strunjača na koji se bend dočekuje ne mora nužno biti mekana. Primeri regionalnih pionira ovog zvuka - hrvatskog sastava Don't Mess With Texas te britanskih post-metalaca Bossk koji su nakon mlakog prijema njihovih, ispostaviće se, definitivnih uradaka prestali sa radom, dovoljno su upečatljivi.
Secret Society (live in Glendale, CA 3/25/07)
Četvorka iz najvećeg grada Zapadne obale ipak nije klonula duhom te se, nošena podrškom poštovalaca, u sopstvenoj režiji bacila na spremanje dugosvirajućeg prvenca koji nijednog slušaoca ili kritičara koji drži do sebe ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim. Istina, u smislu revolucionarnosti, Signal Hill su i dalje tanki ali to ni po čemu ne umanjuje kvalitet njihovog setnog i melanholično zašećerenog gitarskog zvuka, čime kao dan postaje jasno da je post rok ili instrumentalni rok definitivno uobličena žanrovska celina koja je prevazišla svoje herojsko doba.
Uglavnom se držeći srednjeg tempa bez prečestih kreščenda gitarskog zvuka, Signal Hill isporučuju savršenu noćnu muziku čija je klasična rok osnova sa merom oplemenjena drugim prigodnim instrumentarijumom, govornim semplovima i produkcijskim elektro zahvatima.
Možda je nešto više od sat vremena za preslušavanje albuma suludo tražiti od prosečnog slušaoca u hiperbrza blogerska vremena, no ova ploča je svojom vanvremenskom univerzalnošću brižljivo stvarana za dugovečno trajanje. Onaj ko se odmetne u baršunasti mikro svet koji prezentuje More After We're Gone sa lakoćom će uhvatiti sebe kako pored sveg darovanog obilja neograničenog roka trajanja traži još.
Secret Society (live in Glendale, CA 3/25/07)
Četvorka iz najvećeg grada Zapadne obale ipak nije klonula duhom te se, nošena podrškom poštovalaca, u sopstvenoj režiji bacila na spremanje dugosvirajućeg prvenca koji nijednog slušaoca ili kritičara koji drži do sebe ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim. Istina, u smislu revolucionarnosti, Signal Hill su i dalje tanki ali to ni po čemu ne umanjuje kvalitet njihovog setnog i melanholično zašećerenog gitarskog zvuka, čime kao dan postaje jasno da je post rok ili instrumentalni rok definitivno uobličena žanrovska celina koja je prevazišla svoje herojsko doba.
Uglavnom se držeći srednjeg tempa bez prečestih kreščenda gitarskog zvuka, Signal Hill isporučuju savršenu noćnu muziku čija je klasična rok osnova sa merom oplemenjena drugim prigodnim instrumentarijumom, govornim semplovima i produkcijskim elektro zahvatima.
Možda je nešto više od sat vremena za preslušavanje albuma suludo tražiti od prosečnog slušaoca u hiperbrza blogerska vremena, no ova ploča je svojom vanvremenskom univerzalnošću brižljivo stvarana za dugovečno trajanje. Onaj ko se odmetne u baršunasti mikro svet koji prezentuje More After We're Gone sa lakoćom će uhvatiti sebe kako pored sveg darovanog obilja neograničenog roka trajanja traži još.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар