Svi skupa, i vrapci i gavranovi i golubovi i čavke, koju god pesmu da pevaju znaju da je NIN-ova nagrada za književnost jedna od onih retkih kulturnih institucija u (tzv.) državi koja je sa uspehom izvršila tranziciju iz samoupravljanja u kapitalno lešinarstvo, kome se, bar u ovom trenutku, ne nazire konačan oblik (jedno je sigurno - nijedna od mogućih opcija ne sluti na dobro!). U sezoni koja je dala nekoliko intrigantnih naslova, od kojih posebno izdvajam odličan roman Vladimira Kecmanovića "Top je bio vreo" o prećut(kiv)anoj sudbini sarajevskih Srba, žiri je kao najbolji proglasio roman Vladimira Pištala koji se bavi žitijem po mnogima najznačajnijeg Srbina svih vremena.
Pištalo je na književnoj sceni od ranije poznat kao osnivač svojevrsne književne gilde "Beogradska manufaktura snova", napisao je hvaljeni roman "Milenijum u Beogradu" a samim izborom teme, romansirani portret "Gromovnika iz Smiljana" svedoči o sazrevanju jednog neupitnog književnog talenta. U tom smislu, NIN-ova nagrada je otišla u prave ruke.
Za balkansko poluostrvo je karakteristično busanje u grudi povodom dostignuća nekoga od onih kojima je na nekim drugim mestima pružena mogućnost da svojim radom izmene precepciju i perspektive poimanja i života. Ono što je žalosno u čitavoj ovoj priči je što je to hvalisanje mahom površinsko i što se o istinskim velikanima zapravo malo toga zna i stečeno znanje se o njima ne neguje na odgovarajući način u opštoj kulturi. Stoga Pištalo hrabro na sebe preuzima zadatak da što sveobuhvatnije osvetli najsvetliji izdanak našeg roda.
Po vokaciji istoričar, Pištalo svoj stil bazira na poslovičnoj temeljnosti u obradi povesnih podataka koju spisateljska elegancija dozira na jedan nivo koji može biti prihvatljiv i onima koji se ne druže često sa knjigama. Iz dugog Teslinog životopisa hronološki su naslagane svi oni bitni trenuci njegovog života, a pisac je posebno vodio računa o smeštanju biografskih crtica u kontekst duha vremena u kome su one nastajale.
Od ličkog detinjstva, preko školovanja u Beču, kockarsko-alkoholičarskih lutanja po ondašnjoj Austrougarskoj, prvih profesionalnih priznanja u Budimpešti do puta od trnja do zvezda preko slave i zaborava u Novom svetu koji se slatko-gorko prelamaju sa mogućnostima i ograničenjima američkog životnog ambijenta, Teslina biografija je inspirativna polazna tačka za jezgrovite životne uvide poput onog u kome se tvrdi da je čovek u odnosu na svoju sudbinu uvek na početku jer "kad nauči da bude dete on postane mladić, kad nauči da postane mladić on odraste, a kad nauči da bude odrastao već je star."
S druge strane, ono što mi je problem i u filmovima u kojima se zaplet vrti oko nekog tehnološkog dostignuća, i u ovoj knjizi, meni kao laiku, ostaje nejasno u tehničkom smislu u čemu se sastoji Teslina veličina. Uvek sam bio na Vi sa fizikom, znam da je reč o primeni dvosmerne struje, ali mi suština funkcionisanja mehanizma otkrića, kao i u holivudskim pričama sa ovim ili onim tajnim oružjem, izmiče.
Sam Teslin lik je odlično izvajan i psihološki uobličen. Vatra pronalazačkog oduševljenja koja ga je morila i suštinsko nerazumevanje sa okolinom verodostojno je opisana Pištalovim perom. Slično se može reći za likove u prvom delu knjige - pohotnog Mađara Sigetija, članove Tesline porodice i njegove brojne prijatelje sa kojima je delio poreklo i mesto stanovanja.
No, kako vreme prolazi, galerija likova koja prolazi kroz Teslin život je sve bleđa. Ne znam da li je taj utisak posledica tragičnosti pronalazačeve sudbine ili spisateljska slabost, ali osim poznatih Teslinih savremenika poput Frojda, Edisona ili Marka Tvena, čitalac katkad ima problem da se do kraja identifikuje sa Pištalovim sporednim junacima. Ono što takođe bode oči je autorova odluka da uspele poetske slike koristi na više mesta (tipa "svetlost se prosula kao zejtin po stolu").
Bez obzira na ove (ne)opravdane zamerke/opaske "Tesla, portret među maskama" je jedno poučno a neopterećujuće štivo pisano sigurnom rukom, koje iznova govori o velikoj svetlosti koja obasjava čovekovo postojanje i njenoj vernoj pratilji - podjednako golemoj senki koja neumorno hvata za gušu životni dah. U ovoj arhetipskoj priči pravog pobednika nema jer ljudi prolaze ali njihova dela o(p)staju.
Pištalo je na književnoj sceni od ranije poznat kao osnivač svojevrsne književne gilde "Beogradska manufaktura snova", napisao je hvaljeni roman "Milenijum u Beogradu" a samim izborom teme, romansirani portret "Gromovnika iz Smiljana" svedoči o sazrevanju jednog neupitnog književnog talenta. U tom smislu, NIN-ova nagrada je otišla u prave ruke.
Za balkansko poluostrvo je karakteristično busanje u grudi povodom dostignuća nekoga od onih kojima je na nekim drugim mestima pružena mogućnost da svojim radom izmene precepciju i perspektive poimanja i života. Ono što je žalosno u čitavoj ovoj priči je što je to hvalisanje mahom površinsko i što se o istinskim velikanima zapravo malo toga zna i stečeno znanje se o njima ne neguje na odgovarajući način u opštoj kulturi. Stoga Pištalo hrabro na sebe preuzima zadatak da što sveobuhvatnije osvetli najsvetliji izdanak našeg roda.
Po vokaciji istoričar, Pištalo svoj stil bazira na poslovičnoj temeljnosti u obradi povesnih podataka koju spisateljska elegancija dozira na jedan nivo koji može biti prihvatljiv i onima koji se ne druže često sa knjigama. Iz dugog Teslinog životopisa hronološki su naslagane svi oni bitni trenuci njegovog života, a pisac je posebno vodio računa o smeštanju biografskih crtica u kontekst duha vremena u kome su one nastajale.
Od ličkog detinjstva, preko školovanja u Beču, kockarsko-alkoholičarskih lutanja po ondašnjoj Austrougarskoj, prvih profesionalnih priznanja u Budimpešti do puta od trnja do zvezda preko slave i zaborava u Novom svetu koji se slatko-gorko prelamaju sa mogućnostima i ograničenjima američkog životnog ambijenta, Teslina biografija je inspirativna polazna tačka za jezgrovite životne uvide poput onog u kome se tvrdi da je čovek u odnosu na svoju sudbinu uvek na početku jer "kad nauči da bude dete on postane mladić, kad nauči da postane mladić on odraste, a kad nauči da bude odrastao već je star."
S druge strane, ono što mi je problem i u filmovima u kojima se zaplet vrti oko nekog tehnološkog dostignuća, i u ovoj knjizi, meni kao laiku, ostaje nejasno u tehničkom smislu u čemu se sastoji Teslina veličina. Uvek sam bio na Vi sa fizikom, znam da je reč o primeni dvosmerne struje, ali mi suština funkcionisanja mehanizma otkrića, kao i u holivudskim pričama sa ovim ili onim tajnim oružjem, izmiče.
Sam Teslin lik je odlično izvajan i psihološki uobličen. Vatra pronalazačkog oduševljenja koja ga je morila i suštinsko nerazumevanje sa okolinom verodostojno je opisana Pištalovim perom. Slično se može reći za likove u prvom delu knjige - pohotnog Mađara Sigetija, članove Tesline porodice i njegove brojne prijatelje sa kojima je delio poreklo i mesto stanovanja.
No, kako vreme prolazi, galerija likova koja prolazi kroz Teslin život je sve bleđa. Ne znam da li je taj utisak posledica tragičnosti pronalazačeve sudbine ili spisateljska slabost, ali osim poznatih Teslinih savremenika poput Frojda, Edisona ili Marka Tvena, čitalac katkad ima problem da se do kraja identifikuje sa Pištalovim sporednim junacima. Ono što takođe bode oči je autorova odluka da uspele poetske slike koristi na više mesta (tipa "svetlost se prosula kao zejtin po stolu").
Bez obzira na ove (ne)opravdane zamerke/opaske "Tesla, portret među maskama" je jedno poučno a neopterećujuće štivo pisano sigurnom rukom, koje iznova govori o velikoj svetlosti koja obasjava čovekovo postojanje i njenoj vernoj pratilji - podjednako golemoj senki koja neumorno hvata za gušu životni dah. U ovoj arhetipskoj priči pravog pobednika nema jer ljudi prolaze ali njihova dela o(p)staju.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар