Šaht - Japi ljaner
Svakog dana imaš debi, markirano sve na sebi,
Puno stresa i bedaka nosi tvoja lepa šljaka.
U tvome filmu mašte nema uvek jedna ista tema,
Udavi te ta kravata ti si jebač bez alata.
Japi Ljaner!
Ti sa sportom nemaš frke, pratiš tenis i auto trke.
Sam u sobi TV gledaš jer za fudbal nikog nemaš.
Od kompa pa do stana, tebe čeka teretana.
Besna kola i prazna riba koja te po bulji šiba.
Japi Ljaner!
Da sjebeš svakog imaš dara, da si faca ti se varaš.
Al život ti je samo kara jer si brate ti fukara.
Japi Ljaner!
-Vidi brate, realno kad gledaš, znači priča je sledeća. Ako Bora, Mitko i ja ostanemo u firmi u narednih deset godina, mi ćemo vladati na Balkanu, jer realno kad gledaš, ni u Crnoj Gori, ni u Makedoniji, ni u Srbiji ne postoje bolji likovi od nas. A ako se mi budemo držali zajedno, mi smo završili posao.
-Brate, ne znam šta da ti kažem, ali ja sam uvek za to da se bude oprezan. Vidiš kakva su vremena, fazon je da ne znaš šta će biti za godinu, a kamoli za deset godina, pa onda nema nešto mnogo smisla ni da razmišljaš toliko unapred. Sećaš se kad smo hteli da šljakamo sa Drimkastovima, da ih iznajmljujemo klincima, a Drimkast propao posle manje od dinego i svi su čekali da se pojavi Soni dvojka. Pukli bi' samo tako. Mislim, naravno, furaj ti taj svoj fazon, to si ti tako odlučio, ti znaš da ja nisam takav i da mi se jebe za te priče, ali ako je tebi tu dobro, meni je još bolje. Meni je samo bitno da smo mi dobro, a ovo sve ostalo dođe i prođe, pa opet živimo nekako. I uvek ćemo živeti dobro, kako god da bude.
-Ma da bre, skroz kapiram, samo ti kažem da je to taj rad, da treba nas trojica da guramo u tom pravcu i onda ćemo uspeti.
-Pazi, brat moj, ovde se stalno nešto planira u tom smislu i ljudi mnogo brzo polete zato što vide samo ono što žele da vide, a ti ne znaš šta sve može da se desi. Nisam u fazonu da te plašim, samo ti pričam iz iskustva. Vidiš kako sam radio, crnčio do pre godinu dana, evo sad će godinu dana kako ne radim. A nije što sam ja to radio, ali mislim da sam radio dobro. U stvari ni ne znam kako je to bilo, nije moje da sudim, ali znam da sam se trudio. I znaš da sam bio na korak od kompletiranja priče, ali sam ti odmah rekao da je ta priča prazna, da će to propasti zato što je bilo šuplje od samog početka, previše pogrešnih likova, zabušanata, pravih propaliteta koji misle da su neki kurac, iako su realno kurton. I ja sam to znao, a opet sam se trudio iako sam znao da je propast u najavi, zato što brate nikad neću biti kao oni. Mogao sam da se iscimam, da vučem ljude za rukav, ali nisam hteo. Nije bilo vredno tolikog cimanja. Bilo je likova koji su mislili drugačije, znali su šta glavonje jedu, koju boju najviše vole jer im je bilo stalo do toga, da imaju posao po svaku cenu.
I tu je negde suština. Ja sam uvek za to da se radi ono na šta možeš da imaš uticaj. Ti sad realno, brate moj, možeš to da ostvariš tako što ćeš da šljakaš najbolje što umeš. Evo ja sad nemam šljaku i baš je smaranje, ali imam ovo svoje sranje i to ću da radim najbolje što umem pa ćemo da vidimo. Ne znam šta će biti dok ne probam, ali se ne zanosim previše pa sam se ukočio.
Ali, evo, pogledaj mog ćaleta, pogledaj tvog ćaleta. Oni su stalno puni nekih priča, od kojih se ne zna koja je kao bolja, te radiće ovo, te uradili su ono, stalno neko takmičenje, u kome su prvi, neka lova se obrće, veliki uspesi, ovo, ono. A oni samo pričaju, kad pogledaš šta su oni uradili, nisu uradili ništa u odnosu na to koliko kenjaju. Bave se površinom, hoće da ostave utisak, čak nije problem ni to što oni pričaju, a nema veze s mozgom, problem je to što su počeli da veruju u ono što pričaju. A ne moram da ti pričam koliki je to kurton. Mene moj ćale stalno pita za tebe oko one naše kombinacije, i tako već dve godine, a znam da samo sere, i da od toga neće biti štani na kraju. Kad god je trebalo nešto da se stvarno uradi, njih nije bilo nigde. Zato ti i kažem da ne možeš ni na koga preterano da se osloniš, samo na sebe. Tako je i za šljaku, doćiće situacija u kojoj ćeš videti s kim ćeš i kako ćeš. Pre ili kasnije dođu takve situacije, i kad to vidiš onda si ljkra. A meni je preči miran san od toga da maim zlatan krevet. Naravno, neću ja sad da blejim, ali neću ni da se cimam za gluposti. E sad nešto što je glupost za mene, možda nije za tebe, i ne moramo da se slažemo, bitno je da se razumemo.
Zato jebeš ćalce, oni se samo kurče bez pokrića. Video si kad si dolazio kod mene onu nizbrdicu i što su postavili ležećeg policajca tamo. Postavili su ga zato što su dokoni klinci vozili motore 200 na sat tu, zalete se pa pravo na školu. Kurčili su se bez pokrića, a mogli su da ubiju neko dete, tako iz zajebancije, iz dosade. E to su naši ćalci. Voze 200 na sat u prazno. Brat moj, ti i ja nismo takvi likovi. Mi smo k'o naše keve, sedimo i radimo posao do kraja, mislim da tako treba, da je tako jedino ispravno. Vidiš koliko se one cimaju, znaš koliko se moja keva satire od posla, pogledaj koliko radi tvoja. I kao, one su retardi zbog toga. A retardi su kurac, njih dve ono što su počele da rade, rade do kraja, zato što su savesne, i ne prave buku oko toga. Mislim, brate, mene smara moja keva, smara i tebe tvoja, to su sulude priče na koje se više ni ne obazirem, ali ako moram da biram da li ću da budem kao keva koja radi od 9 ujutro do ko zna koliko uveče, ili kao tvoja keva koje obe šljakaju tamo i za šminkere nesposobnjakoviće koji paradiraju po hodnicima i glumataju neku klasu, ili da budem kao ćale koji samo sere da ispadne šmeker, uvek ću da izaberem da budem kao keva pa neka pričaju i da sam klošar, to ionako samo klošari u duši i mogu da pričaju, kad i ti i ja znamo ko su ti likovi, smarači i ološi. Pa sigurno nalećeš na takve dalebu tamo na poslu koji imaju po soma evra platu pa misle da je ceo svet njihov iako nemaju dve čitave daske u glavi?
-Blejim često po poslovnim ručkovima, i ima ih raznih, ima ekstra likova, baš baš dobrih, to se sve za dva minuta provali. Ali brate moj, ti ne možeš da veruješ na kakve sam glave nailazio, oni su potpuno odlutali u tu svoju fikciju i uživeli su se u te svoje uloge. Ima ih brdo takvih.
-Ti i ja nismo glumci.
-Nismo brat moj. Ajmo polako do nime, cirke sam totalno. ostaviću kola ovde, idemo peške.
Majke - Moram Pobijediti
-Brate, ne znam šta da ti kažem, ali ja sam uvek za to da se bude oprezan. Vidiš kakva su vremena, fazon je da ne znaš šta će biti za godinu, a kamoli za deset godina, pa onda nema nešto mnogo smisla ni da razmišljaš toliko unapred. Sećaš se kad smo hteli da šljakamo sa Drimkastovima, da ih iznajmljujemo klincima, a Drimkast propao posle manje od dinego i svi su čekali da se pojavi Soni dvojka. Pukli bi' samo tako. Mislim, naravno, furaj ti taj svoj fazon, to si ti tako odlučio, ti znaš da ja nisam takav i da mi se jebe za te priče, ali ako je tebi tu dobro, meni je još bolje. Meni je samo bitno da smo mi dobro, a ovo sve ostalo dođe i prođe, pa opet živimo nekako. I uvek ćemo živeti dobro, kako god da bude.
-Ma da bre, skroz kapiram, samo ti kažem da je to taj rad, da treba nas trojica da guramo u tom pravcu i onda ćemo uspeti.
-Pazi, brat moj, ovde se stalno nešto planira u tom smislu i ljudi mnogo brzo polete zato što vide samo ono što žele da vide, a ti ne znaš šta sve može da se desi. Nisam u fazonu da te plašim, samo ti pričam iz iskustva. Vidiš kako sam radio, crnčio do pre godinu dana, evo sad će godinu dana kako ne radim. A nije što sam ja to radio, ali mislim da sam radio dobro. U stvari ni ne znam kako je to bilo, nije moje da sudim, ali znam da sam se trudio. I znaš da sam bio na korak od kompletiranja priče, ali sam ti odmah rekao da je ta priča prazna, da će to propasti zato što je bilo šuplje od samog početka, previše pogrešnih likova, zabušanata, pravih propaliteta koji misle da su neki kurac, iako su realno kurton. I ja sam to znao, a opet sam se trudio iako sam znao da je propast u najavi, zato što brate nikad neću biti kao oni. Mogao sam da se iscimam, da vučem ljude za rukav, ali nisam hteo. Nije bilo vredno tolikog cimanja. Bilo je likova koji su mislili drugačije, znali su šta glavonje jedu, koju boju najviše vole jer im je bilo stalo do toga, da imaju posao po svaku cenu.
I tu je negde suština. Ja sam uvek za to da se radi ono na šta možeš da imaš uticaj. Ti sad realno, brate moj, možeš to da ostvariš tako što ćeš da šljakaš najbolje što umeš. Evo ja sad nemam šljaku i baš je smaranje, ali imam ovo svoje sranje i to ću da radim najbolje što umem pa ćemo da vidimo. Ne znam šta će biti dok ne probam, ali se ne zanosim previše pa sam se ukočio.
Ali, evo, pogledaj mog ćaleta, pogledaj tvog ćaleta. Oni su stalno puni nekih priča, od kojih se ne zna koja je kao bolja, te radiće ovo, te uradili su ono, stalno neko takmičenje, u kome su prvi, neka lova se obrće, veliki uspesi, ovo, ono. A oni samo pričaju, kad pogledaš šta su oni uradili, nisu uradili ništa u odnosu na to koliko kenjaju. Bave se površinom, hoće da ostave utisak, čak nije problem ni to što oni pričaju, a nema veze s mozgom, problem je to što su počeli da veruju u ono što pričaju. A ne moram da ti pričam koliki je to kurton. Mene moj ćale stalno pita za tebe oko one naše kombinacije, i tako već dve godine, a znam da samo sere, i da od toga neće biti štani na kraju. Kad god je trebalo nešto da se stvarno uradi, njih nije bilo nigde. Zato ti i kažem da ne možeš ni na koga preterano da se osloniš, samo na sebe. Tako je i za šljaku, doćiće situacija u kojoj ćeš videti s kim ćeš i kako ćeš. Pre ili kasnije dođu takve situacije, i kad to vidiš onda si ljkra. A meni je preči miran san od toga da maim zlatan krevet. Naravno, neću ja sad da blejim, ali neću ni da se cimam za gluposti. E sad nešto što je glupost za mene, možda nije za tebe, i ne moramo da se slažemo, bitno je da se razumemo.
Zato jebeš ćalce, oni se samo kurče bez pokrića. Video si kad si dolazio kod mene onu nizbrdicu i što su postavili ležećeg policajca tamo. Postavili su ga zato što su dokoni klinci vozili motore 200 na sat tu, zalete se pa pravo na školu. Kurčili su se bez pokrića, a mogli su da ubiju neko dete, tako iz zajebancije, iz dosade. E to su naši ćalci. Voze 200 na sat u prazno. Brat moj, ti i ja nismo takvi likovi. Mi smo k'o naše keve, sedimo i radimo posao do kraja, mislim da tako treba, da je tako jedino ispravno. Vidiš koliko se one cimaju, znaš koliko se moja keva satire od posla, pogledaj koliko radi tvoja. I kao, one su retardi zbog toga. A retardi su kurac, njih dve ono što su počele da rade, rade do kraja, zato što su savesne, i ne prave buku oko toga. Mislim, brate, mene smara moja keva, smara i tebe tvoja, to su sulude priče na koje se više ni ne obazirem, ali ako moram da biram da li ću da budem kao keva koja radi od 9 ujutro do ko zna koliko uveče, ili kao tvoja keva koje obe šljakaju tamo i za šminkere nesposobnjakoviće koji paradiraju po hodnicima i glumataju neku klasu, ili da budem kao ćale koji samo sere da ispadne šmeker, uvek ću da izaberem da budem kao keva pa neka pričaju i da sam klošar, to ionako samo klošari u duši i mogu da pričaju, kad i ti i ja znamo ko su ti likovi, smarači i ološi. Pa sigurno nalećeš na takve dalebu tamo na poslu koji imaju po soma evra platu pa misle da je ceo svet njihov iako nemaju dve čitave daske u glavi?
-Blejim često po poslovnim ručkovima, i ima ih raznih, ima ekstra likova, baš baš dobrih, to se sve za dva minuta provali. Ali brate moj, ti ne možeš da veruješ na kakve sam glave nailazio, oni su potpuno odlutali u tu svoju fikciju i uživeli su se u te svoje uloge. Ima ih brdo takvih.
-Ti i ja nismo glumci.
-Nismo brat moj. Ajmo polako do nime, cirke sam totalno. ostaviću kola ovde, idemo peške.
Majke - Moram Pobijediti
Постови
6 коментара:
Ovo mi liči kao dio scenarija za neki domaći film o socijalnom momentu u kojem se nalazi ne-tako-više mlada generacija Srbije :)
dobra priča :)
zanimljivo je to majke-očevi, nikad nisam razmišljala na taj način, pošto moj otac sve velike kombinatorike i planove ostavlja na šahovskoj tabli :) ali, da, mislim da se danas baš često zaboravlja i zanemraju rad, potcenjuje i na neki način obeshrabruje.
ovo nema veze s tvojom pričom, al je meni zanimljivo ko sudar dve filozofije u vezi s mamama i tatama. mi, kad čekamo neki prevoz, mama, dok ga čekamo, već smišlja kojim bismo drugim prevozom pre mogli da stignemo i ako ovog nema 2 minuta, već je spremna da menja poziciju i potrči preko puta ako naiđe neka alternativa. oca to uvek isteruje iz takta, on je za to da se, ako si odabrao jednu tačku, na njoj istraje, jer prevoz tu mora doći. čim kreneš da menjaš i kombinuješ, čim potrčiš za drugim, pobećiće ti i onaj prvi i ništa nisi uradio. to je stvar upornosti i strpljenja, koje njemu stalno uništava i provocira mamina želja da se samo prebaci do cilja. on je za to da se ne gube živci i ne pravi nervoza s onim "kad će", "kad će". meni se nekad čini da se klackam između ta dva principa, mislim da se istrajnost ipak isplati, al opet nekad bismo, u mnogo bitnijim situacijama nego što je čekanje busa, nagrabusili da mamina panika i preduzimljivost nije poremetila tatin budizam... tako da šta ga znam, valja ih imati oboje :)
Keve su zakon!
Očeve (uglavnom), bar ovde i barem u proteklih dvadesetak godina (a i u narednih tridesetak) drma muški klimaks i nisu ni za šta.
Njihove lovačke priče bile bi mnogo smešne da oni nisu toliko jadni.
Uhvati se u koštac sa životom, pa nek ispadne kako ispadne - važno je da si pred sobom čist i mirno spavaš iako krevet nije zlatan.
Budala će uvek biti, važno je da te ne dotiču. Paralelni svetovi i nisu toliko loši, zahvaljujući njima sačuvaju se mentalno i psihičko zdravlje.
ovo je teški working class nazi trip
brate
gutter
pominjanje svima drage kovanice nazi priziva bar neko objašnjenje pošto je priča na ideološkom planu teško levičarenje izvornog tipa. autentični gutter jeste, ali nije working class.
jest u pravu si
sad kad sam ponovo pročitao
Постави коментар