четвртак, 03. јун 2010.

Šta će žena sama u Svetskom prvenstvu


Ove godine se stiče neprijatan utisak da se neko ozbiljno zapitao šta sa ženama u vreme „fudbalske groznice“. Iako zaista ne pamtim kad mi se neka žena požalila što joj muž non-stop gleda fudbal, ova fiksacija da ženi, u vreme Svetskog prvenstva, pošto poto treba dati neku ulogu, daje zaista farsične rezultate.
Ok, pored već tradicionalnog nasađivanja golih žena na lopte i cele te igre sa fudbalskim čarapama, te generalno upošljavanja žena ko seksualnih objekata u predigri za Svetsko prvenstvo (npr. Dina Prelević na naslovnoj strani Plejboja, Nataša Bekvalac u fudbalskim podvezicama i ostali mošnjičavi „šutni me u dupe“ fazoni), na TV-u se ovih dana može videti glanc novi set reklama, pravljen specijalno za „sezonu fudbala“.

Nema spora, žiška je prilika, valja je iskoristiti i, svakako, žena kao čestica u slobodnom padu, skroz besposlena u periodu Svetskog prvenstva, postaje klovn. Nema uloga koja mlatara nešto rukama ispred ekrana, šizi, brblja, kenja, sedi na glavi. Pa šta će pisac reklame nego da posegne za jedinim ženskim likovima koji su mu ugravirani u mozak – histeričnim ulogama Seke Sabljić i hladnim kučkastim glancanjima tepiha Cece Bojković, pa te oštrokondže samo ispaljuju iz tv topa da ometaju muškarce.

Inteligentniji i kreativniji brejnstormeri došli su na ideju da je ovo, baš zbog viška testosterona, vreme da se „ispoštuju“ žene. Cure im bale na to što su otkrili ovu ciljnu publiku na holdu. Tako će žene, osim beskonačnog vremena koje troše na džangrizanje, imati priliku da na samom početku prvenstva okrenu ćurak i zdime u bioskop. Jašta! I to čak tri dana pre! Filmski festival pod prostosrdačnim, pidžama parti nazivom „Ako ne gledaš fudbal, dođi sa drugaricom u bioskop“ pravi je riot grrrl potez. Ok, filmovi su bezveze, ali bitan je gest, moliću lepo. Pa to je revija, promenada, nemaju žene pametnija posla nego da opet idu u neudobni Sava centar da gledaju sate vaćarenja Koko Šanel i Igora Stravinskog, ili memoare Sare Džesike Parker o samootkrivanju u američkom selu. Ipak, i ova „znamo i mi, žene za jadac“ diverzija, sudeći po nazivu, daje ženi (doduše, ne i njenoj drugarici) mogućnost da joj se fudbal sviđa. Ipak, neko je tu mislio na one malobrojne žene koje bi možda mogle da gledaju sport s trčanjem i loptom (jer treće opcije za njih, u to vreme, nema i šlus!).
Još je suptilniji i pažljivi prema ženama bio sajt B92 koji je markantno, kao da se to podrazumeva, u svom specijalu o Svetskom prvenstvu otvorio rubriku Ženski ugao. Dok gledaš one tabove, rekao bi da je Ženski ugao tu od davnina, prosto je to toliko nonšalantno i bez ikakve pompe samo dodato. To što prethodnih godinu dana teniserke rade, il odbojkašice, verovatno sve radi Novak Đoković sa veštačkim repićem. To su žene marsovci. Sad mora da se istakne Ženski ugao, da se napiše, za slučaj da žene osete da nisu pozvane na celu žurku.
Dakle, naravno, oduvek je postojao taj neki ugao na loptu – al kad ga otvoriš nađeš dva teksta o modi u dizajniranju fudbalskih dresova. I tu već pukneš od smeha. Dok muškarce, dakle, zanimaju vesti – ko s kim igra, kad je koja utakmica i dal se neki igrač povredio od čega zavise rezultati – žene te sitnice i cela drama takmičenja ne zanima, već isključivo kako se sa vunenog prešlo na sintetički dres i kako i kada su fudbaleri odlučili da skrate gaće.
Da je samo neko za stolom bio iskren, pa rekao da se žene tokom Svetskog prvenstva ne osećaju baš tolko dramatično usamljeno da neko kleštima mora da ih izvlači iz njihovih mišjih rupa u kojima se ne trči, ne navija, nego samo visi o muškoj nogavici koja, kad se udalji, s konca raspara ceo ženski svet, te da je rekao da i one žene koje, kao i mnogi muškarci, ne vole fudbal, ne pate preterano od toga i da mentalno odsustvo svojih partnera zapravo koriste da rade ono što se njima radi i čak s olakšanjem sačekaju da im se muškarci sklone s puta, da je, dakle, samo neko rekao da se s tom farsom ne preteruje, prištedelo bi se na tim projekcijama bezveznih filmova, na tekstovima o gaćama i generalno na celoj toj papazjaniji.
Ovako sav fokus na „ženski ugao“ ispade okruglo pa na ćoše.

:)

5 коментара:

Milko Grmuša је рекао...

Simpatičan tekst ;)

Često u zadnje vrijeme razmišljam o tome da li se žene samo prave, ili, zbilja, postoji neki sistem (osmišljen ili slučajan) koji se trudi da ih, na izvjestan način,dehumanizuje, ubjedi da su malo manje ravnopravne i sl.

Došao sam do zaključka da se samo pravite :P :))

nasdvoje је рекао...

ako je pretvaranje to što kriju da su u stvari superiorne, jer im se ne da da se drkaju s muškom sujetom, onda da, pretvaraju se za svoje dobro

Milko Grmuša је рекао...

Pa da, upravo to ;) Superiornije ste, tako da nemate pravo da se žalite-mi smo oni koji su zeznuti :)

Milja Lukic. Tu i tamo је рекао...

Jadne žene... Pazi, molim te!
Mislim da se nikad kao u vreme svetskog prvenstva u fudbalu, bilo gde da se održava, ne pokazuje kako i dalje u glavi većina ima kristalno razgraničenu podelu na jači i slabiji pol, pri tom je ovaj slabiji za utehu - lepši, ali se podrazumeva da je gluplji.
Možda ću da gledam kad mi budemo igrali, možda, ali samo zato što je reč o reprezentaciji, a inače mi je fudbal najdosadniji sport koji postoji. To što sam žensko nije razlog - pitajte me za košarku, odbojku, vaterpolo... A kad ne budem gledala utakmice, sigurno ću imati šta da radim, ne moraju drugi da me, jadnu, animiraju.
Inače, u redu je što su se setili kako mogu da zarade. Ko se upeca, nek se upeca.

nasdvoje је рекао...

žene su, čast brojnim izuzecima koje imam čast da poznajem i živim s njima, generalno maler za fudbal. a najgore su one koje stalno džvanjkaju i ljubomorne su na fanatično praćenje loptanja.

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.