Tobacco - Maniac Meat (Anticon)

Dugo očekivani novi studijski album omiljenog muzičkog trovača je loš. Dosadan. Usiljen. Na njemu nema tema koje imaju moć da uz njih srce zaigra, a mozak pomisli "Brate, ala je ovaj lud!".
To je bila jedina moguća konstatacija po slušanju debi albuma Tobacca (Fucked Up Friends, 2008), kreativne snage sastava Black Moth Super Rainbow. Suluda kombinacija hip hopa, kiča, psihedelije i naklonosti prema artefaktima pop kulture koji su prestali da imaju svrhu a da nisu pošteno ni zastareli (VHS tehnologija npr.) od svakog je ljubitelja muzičkih iščašenosti pravila nepopravljivog zavisnika. Tobacco je bio opušten u toj svojoj kinky raskalašnosti i zato je i popunio značajnu rupu u nepreglednom muzičkom svemiru.
Publika je prepoznala kvalitet, ne zato što su iza njega stale moćne korporacije već zato što je baja izdao i kolekciju starih snimaka (sećate se da su i Beastie Boys imali ploču Some Old Bullshit, e to je još pošten album u odnosu na smeće koje je izbacio Tobacco) a zatim i Fucked Up Friends 2 kao diskografsku uvertiru za novi album koji se najzad pojavio. Čim liku pada na pamet da objavljuje takve stvari, onda znači i da ima onih frikova koji su spremni da za ove poluproizvode plate. Činilo se da će novi album biti izuzetak u tom smislu.
Ne lezi vraže, Tobacco je pokušao da ubije dve muve jednim udarcem i na kraju poklopio samog sebe. U nedostatku resursa ludila (prva muva), on se baca na žestoku reciklažu minulog rada čiji bi efekat trebalo da pojačaju izvikana indie imena kao što je Beck (a istina je da ga samo dodatno uništava svojom neinventivnošću). Druga muva je diskretna želja da se napravi malecni ali ipak vidljivi iskorak ka čistijem pop izrazu tako što najveći deo pesama u sebi poseduje vokalni momenat. Naravno, posle produkcijske obrade, glas zvuči kao da ga izgovara neko ko je popušio karton krdže za dva dana i u najvećoj meri ne doprinosi poboljšanju slabog utiska pri preslušavanju ovog albuma, već naprotiv, samo smeta.
Tobacco je na solo debiju i albumima svoje grupe pokazao da je vešt u spravljanju ubistvenih audio narkotika u ilegalnoj laboratoriji smeštenoj na obodu grada do čijih se proizvoda dolazi samo na preporuku, magijskom snagom ulične reči. Sa Maniac Meatom iskoračio je (nadam se ne i nepovratno) u fabričku proizvodnju, pa sada štancuje konfekcijsku hemiju kojoj se teško može naći bilo kakva smislena namena.