Scott Pilgrim – Bryan Lee O’Malley (Oni Press)

U iščekivanju filma Scott Pilgrim vs. The Universe, kom se unapred radujem, nakanila sam se da pronađem i pročitam strip po kome ga rade i to me čitanje pet nastavaka uvuklo u ono što bi bolja polovina okarakterisala kao življenje paralelnog života u nastavcima koje te odvlači od realnosti. Iako su likovi i ceo svet koji se vrti oko 23-ogodišnjeg stanovnika Toronta, basiste benda Sex Bob-Omb, Scotta Pilgrima, postavljeni tako da te apsolutno usisaju u sebe, mogu da kažem da mi nije ništa nadomestio što u realnosti nemam, već mi je doneo skroz novi svet za koji mi je drago što postoji. I tako sam od nekog ko do pre godinu dana nije znao ni da ovaj strip postoji, za dve nedelje postala neko ko iščekuje da se u julu pojavi šesta, završna knjiga o nastojanjima Scotta Pilgrima da pobedi sedam bivših zlih momaka svoje velike ljubavi, Ramone Flowers.

Ovaj crno-beli svet, nastao u mašti 31-ogodišnjeg Kanađanina Bryana Lee O’Malleya, najsimpatičnija je ljudska tvorevina na koju sam u skorije vreme naišla. Iako je koncipiran kao bilo koja tinejdžerska serija u kojoj se prepliću junaci iz kraja, međusobno povezani lancima video-klubova i restorana brze hrane u kojima rade i stanova koje iznajmljuju, O’Malley u celu priču ubacuje malo više iracionalnosti, žanrovskih zafrkancija i malo više snega.

Kompletno fokusiran na glavnog junaka, Scotta Pilgrima i njegove ljubavne muke, O’Malley prenaglašava pojedine etape u zaljubljivanju, prevladavanju svih onih šizoidnih strahova (gradeći na jednom od njih – strahu od prethodnog života voljene osobe – glavni zaplet stripa) doteravši realističku, ljubavnu priču do superherojske, mitske priče poput onih koje nazivaju „većim od života“. U ovom stripu romantika i samoironija žive pod istim krovom, međusobno se ne ugrožavajući, a O’Malleyeva zaigranost svetom koji je stvorio vidljiva je na svakoj stranici.

Pravo je čudo šta je sve smešteno u okvir priče koja na pravi pogled deluje kao obična mladalačka cirkusijada. Iskoristivši sulud pakt po kom Scott treba da se bori sa bivšim momcima zagonetne Ramone kako bi mogao da bude u vezi sa njom, strip u sebi komeša superherojske scene borbi, dirljive ljubavne momente koji iskliznu u šagalovski nadrealna lebdenja parova, komične sitkom detalje praćene antologijskim fusnotama i iracionalne barice Scottove podsvesti u kojima, poput junaka iz Kalvina i Hobsa ispaljuje boce sa usamljeničkim porukama i glupim pitanjima u more crnog mastila oko svoje glave. A, tu su i silne zajebancije koje junake Scotta Pilgrima čine piratskom bandom u moru popkulturnih dobara i raznih lifestyleova (pa tako, nabasamo i na vegansku policiju, majicu sa natpisom Shins na najosetljivijim junacima ili likove koji su prosto tu zato što sve druge poznaju, kako kaže O'Malley čitaocu - čak i tebe).

Sam strip dobio je naziv po pesmi presimpatičnog ženskog benda iz Halifaksa, Plumtree, a O’Malley ne propušta da na kraju svake knjige ispiše saundtrek za nove avanture svog junaka.

Nakon serije Skins čija me družina dugo zračila, posada likova iz ovog stripa apsolutno je zauzela prvo mesto.

Pored glavnog junaka koji je priča za sebe, tu su Knives Chau – 17-ogodišnja srednjoškolka kineskog porekla, sa kojom Scott “pođe” na početku stripa i koja neko vreme u svojoj upornosti da podilazi Scottu, njegovom bendu čiji najveći fan postane i imitiranju kul sveta koji joj otkriva stariji momak deluje iritantno. Međutim, kako strip odmiče, njena vernost i činjenica da gotovo nikad (barem u prvih pet knjiga) ne preboli Scotta deluje dirljivo pa Knives Chau postaje lik koji volite da vas nervira. Drugi sporedni junak koji čini da svet Scotta Pilgrima deluje toliko neodoljivo je njegov gej cimer Wallace Wells koji ulazi u stan sa replikom “Pogodi ko je pijan”, a jedina stanarina koju Scott Pilgrim plaća, budući da sve stvari sem smeća u stanu pripadaju Wallaceu i da je on taj ko kuva, sprema i odlazi da plati komunalije, je to što stalno mora da dokazuje Ramoni i svima ostalima da nije gej, već da u stanu imaju samo jedan krevet.

Scottova sestra, uprkos prilično retkim pojavljivanjima, važan je činilac u prilično iracionalnim emotivnim zapetljancijama u koje upada Scott – iako mlađa, ona uvek postavlja racionalna pitanja ili sedi po strani sa pogledom koji mu poručuje da srlja u propast. U Torontu, prikazanom kao more slomljenih srdaca, i Scottovoj sestri je zapao komadić čemera budući da joj svaki put Wallace otme momka.

Negde kasnije, otkrivamo da Scott ima i mlađeg brata kada ga u jednoj sceni prebije pobrkavši ga sa jednim od Ramoninih zlih bivših momaka.

Jedan od mojih omiljenih likova je Kim Pine, bubnjarka benda Sex Bob-Omb čije razjapljene čeljusti između bubnjarskih palica odnose dosta mastaila u stripu. Uglavnom smorena, Kim Pine se sporo otvara, često seli, a taman kada pomislite da se misterija oko njene pegave glavice razotkriva ispostavi se da je po sredi neko prozaično objašnjenje. Ovo stalno držanje Kim na distance od vihora u koji nesmotreno upadaju drugi likovi samo govori o tome da se u njoj vrti samo njen tornado, možda i nešto jači, iz kog do ostalih junaka dopre samo po neki komadić sarkastične srče ili polusmorenog smeška. Iako su u srednjoj školi na kratko bili zajedno, odnos između Kim i Scotta zapravo je duboko prijateljski, bratsko-sestrinski odnos kom mnogi od nas teže, iako O’Malley na tome ne insistira.

Još čitav buljuk likova ostavlja snežne tragove po ovom stripu, po zavejanim parkićima, dosadnim, kostimiranim zabavama i zajedničkim potresno-patetično-komičnim traumama. Iako neke od njih O’Malley standardizuje poput kučkaste Julie koja se povremeno zabavlja sa Stephenom Stillsom, najtalentovanijim članom Scottovog benda ili Mladog Neila, Stephenovog cimera i, pre pojave Knives Chau, najvećeg fana benda, oni su u suštini dobri duhovi celog stripa i doprinose da se, dok ga čitate, osećate kao kod kuće.

Videćemo kakav će biti film, ako ništa, i ovo je sasvim dovoljno.