Dolphins into the Future - The Music of Belief (Release The Bats)

Kao što je u fudbalu jačina timova na papiru jedno, a njihova igra na terenu nešto sasvim drugo, tako i u muzičkom komosu uvek naleti nešto iz potpunog mraka i promeni do tad ustanovljena pravila igre. Na ovom mestu možete s vremena na vreme da pročitate ponešto vezano za ambijentalne stvaraoce, ali niko od njih nije dobio medijsku pažnju kao što je to slučaj sa Lievenom Martensom u poslednjih nekoliko meseci.
Martens dolazi iz Belgije i ovo je njegov drugi album pod delfinskim imenom. Da bi sve bilo u numeričkoj tradiciji, na ovoj ploči nalaze se samo dve teme, od kojih je prva iz cuga zauzela pola sata trajanja, dok je druga podeljena na devet delova različitog kvaliteta. Za muziku verovanja koja nas čeka na ovom mestu suštinski je bitno istaći da predstavlja muzički produžetak pojedinih radova Helene Petrovne Blavacke, osnivačice teozofskog pravca i poznate okultistkinje pretprošlog veka. U skladu sa tim, Martens svoju muziku nudi kao pomagalo u procesu pobuđivanja vizije Boga ili "unutarnjeg Ja" zainteresovanog slušaoca.
Opskrbljen ovim njuejdž saznanjem, preslušao sam nekoliko puta ovaj album i uprkos raznim zvučnim prijatnostima, od nekog posebnog Boga ni traga. Verovatno zato što je Bog svuda i u svemu. Da recenzija ne bi skliznula u spontani teološki traktat reč-dve o samoj sadržini ploče. Martens u prvoj temi The Voice of Incorporeality preuzima ulogu vodiča na samo okeansko dno, gde u pravoj pomorskoj atmosferi posle određenog perioda prilagođavanja slušalac biva stopljen sa svojom mokrom okolinom. Primetna je želja da se proizvede trans, ali se tokom ovih pola sata premalo toga događa da bi muzika konstantno ostala u fokusu pažnje. Iako pobuđuje lepa, životna osećanja, vremenom ovaj glas biva prebačen u drugi plan ili je to samo slučaj sa mnom.
Pošto nas je pokvasio u vodi, u drugom delu ploče, DitF u igru ubacuje i ostale elemente. Tako devetodelna The Observations Through The Halocline of the Worlds ima svoje i vazdušaste i vatrene i zemljane trenutke. Za razliku od prve teme, ovde ne manjka dinamike, ali je problem u kvalitetu ovih delova, koji polako ali sigurno pada što se više bliži kraj ploče.
Kao i svaki hajp, i ovaj je našao svoje fanatike ali i one kojima se ono što se nudi nikako ne dopada. Kao i obično, istina je negde na sredini. The Music of Belief vam verovatno neće pomoći da spoznate Boga, ali će vam pružiti nekoliko bogougodnih trenutaka, što nije mala stvar, svakako ne manja od činjenice da je ovo poslednje izdanje švedske etikete Release The Bats koje je štampano na kompakt disku, mediju koji je odavno u kliničkoj smrti kada govorimo o njegovoj prvobitnoj (muzičkoj) inkarnaciji.