Pojedinci upoznati sa radom sastava Magic Lantern iz kalifornijskog Long Beacha znaju da njihova myspace strana ne laže, bar ne u leksikonskoj rubrici "zvuči kao" gde je pored dopisano "kolektivno topljenje". Dakle istina je, u šta su mogli da se uvere svi koji su preslušali prethodni LP High Beams (2008), i kojih nema puno, i naravno da je to šteta, ali život ide dalje.
Život ide dalje i za članove benda koji se u međuvremenu raspao budući da su se činjenice poput preseljenja, venčanja i potomstva isprečili u njihovim sudbinama. Sebi za dušu, momci su još jednom otključali vrata studija, rešeni da zajedničkim snagama otpraše poslednji put.
Iako je već u prvom pasusu pomenut "Zdenka" adut njihove svirke, finalni album ove grupe bi, ukoliko bismo morali da ga svedemo na jednu reč, mogao da se okarakteriše kao "crnilo". Ne, nije reč o tamnim stranama života (pogledajte odakle bend dolazi, mada Kalifornija ima lepo razvijenu blek metal scenu, tako da ni to ništa ne mora da znači), već o boji kože muzičara koji su poslužili kao izvor inspiracije za ovu solarnu halucinaciju u formi zvuka.
S jedne strane, jasan uzor je Jimi Hendrix - čuje se to po zvuku gitare, a i po načinu na koji se ta gitara drži na ovoj ploči, tako da odmah bude prepoznatljiva. S druge - afro uticaji poput Fele Kutija čitavoj priči daju egzotičnost i gipkost, dakle lepršavu i živopisnu atmosferu, koja lepo ide uz ruralni krajolik sa omota ove ploče.
Kad se na sve to doda da je glavni uticaj na grupu izvršio nemački Can, dobijamo višedimenzionalnu psihedeličnu poslasticu iz kataloga kuće Not Not Fun, koja u poslednje vreme širi bazu svojih poštovalaca prodorm na hipstersku scenu albumima sastava kao što su Pocahaunted (noćna mora svakog kolekcionara), Sun Araw i Robedoor. Što se tiče Magic Lantern, High Beams je već dosta toga obećavao što Platoon ispunjava, posluživši ujedno i kao častan oproštaj. Mada, nikad ne reci nikad.
Dark Cicadas
Постови
Нема коментара:
Постави коментар