Kratkih rukava

Ovih dana ste sigurno ulazili u Maxijeve prodavnice, pošto i za vreme Svetskog prvenstva treba da se jede i da se pije. Al, i da se voli crveno. Jer, kad se radi za Miškovića, očigledno ne mogu baš da se biraju boje.
Pošto je čovek sklopio ugovor sa Fudbalskim savezom Srbije i pošto su ustanovili, citiram, da je Delta Maxi „domaći trgovinski lanac i lider u Srbiji u oblasti maloprodaje“, te da je „prirodna odluka da se nacionalni lanac veže za nacionalni tim, jer i jedan i drugi, na svom terenu, predstavljaju najbolji domaći proizvod i na pravi način reprezentuju Srbiju u zemlji i u svetu", e, zbog svega toga, svi radnici u svim Maxijima ima da nose crvene majice do samog kraja prvenstva (s kog je, btw, Srbija već otišla, al kapiram da u tom ugovoru između Miškovića i FSS-a nema klauzule koja ograničava rok trajanja nacionalnog ponosa ovog giganta).
Vezujte se vi slobodno i neka priroda amenuje tu vezu, ali iz te prirode izostavite ljude koji za vas rade, i koji samim tim, sigurna sam, ne moraju da se prefarbavaju u svaku boju koja vam se ćefne i koju proglašavate za nacionalnu svaki put kad se to nacionalno stvrdne u neku konkretnu i isplativu akciju.
Nacionalno ne čini kad se udruže nekakva dva giganta i onda još ucenjivački ljudima koji za njih rade, jer nemaju šta drugo, nametnu da treba da omasove taj njihov dogovorni nacionalni ponos. Al, da ne džaramo sad po Miškovićevim emocijama, veliko je pitanje, sa zakonske strane gledano, da li je ok da svaki radnik čiji rad i tako bedno plaća, Miškoviću preko noći postane pano za oglašavanje. Maskota na kojoj se samo menjaju plišane glave kako on promeni partnera i shvati da „ima neka tajna veza“. Nek Mišković fino plati manekene i maskote koje će po vaz dan da potvrđuju taj partnerski odnos između njegovog Maxija i FSS-a, mesto što presvlači i prefarbava radnike koji su plaćeni da rade za kasom i po gondolama. Il nek makar doda klauzulu po kojoj svoje radnike do isteka Svetskog orvenstva zapošljava i kao promotere, te nek plati car za još jedno spolovilo koje mu je preko noći naraslo u tom napaljenom radnom odnosu. Mislim, ako samo zamislimo, dokle još Miškovićeve emocije mogu da narastu. Neka plati fino, ili, ako je već on ustvrdio na tom ješnom sastanku sa FSS-om da je nacionalno ponosit, i ustanovio da to može da pokaže nošenjem te crvene pamučne majice, nek je nosi sam po kući i po ulici i de mu je drago. Njegov radnik možda nacionalni ponos izražava grickanjem nokta ili čačkanjem nosa, a verujem da bi mnogi bili najponosniji nacionalno i svakako drugačije kad bi ga se gigantski otarasili ili kada bi barem njihov individualni ponos bio propraćen tim nacionalnim. Jer, ključno je pitanje, kako možeš da budeš ponosan na naciju ako njegove pojedince tretiraš kao potrošnu, govnjivu robu?
Ovako se fino dosetio da kad se već neki ljudi šeću po njegovim prodavnicama i već nešto tu rade, da o istom trošku mogu da nose i te majice. E, pa đavola!
Ništa o ovome ne stoji u Zakonu o radu, ali mene te majice kad uđem ne podsete na nekakvo jedinstvo dve velesile srpske zbog kojih treba srce da mi iskoči, čak ni na činjenicu da nam neki orlovi negde svetlaju obraz, čak me ni na fudbal ne podseti, ni na Srbiju, nego na prostu činjenicu da Mišković apsolutno raspolaže svojim radnicima.
Prosto je neprirodno što će toliki svet da nosi iste te majice. Kolko ja znam, može da postoji uniforma koju radnici nose na radu i neka je to i glupava „dobro jutro, komšija“ kecelja koja lanac prodavnica pretvara u dobroćudnu komšijsku piljarnicu, al ne može niko da mi kaže da je serijsko oblačenje ovakvih majica radnicima Maxija nešto što oni moraju da poštuju.
I nije stvar u tome da se isteruje pravda. Stvar je u tome da apsolutno Mišković ne može I to da radi. Povrh toga što nije reč ni o kakvom nacionalnom lancu, jer ničeg tu nacionalnog nema, za povraćanje je činjenica do koje mere se radnik u Maxiju tretira kao poslednja rupa na svirali.
Suština ovog nacionalnog ponosa je da poruči: ogolio sam vas sve maximalno, da mogu da vas oblačim kako mi se ćefne.
Ali, kad su već srpski radnici ostali kratkih rukava, naši reprezentativci su ih rezultatima podržali! I to je neki vid socijalne pravde i nacionalnog solidarisanja. U to ime, zapevajmo!