понедељак, 07. јун 2010.

Spectre - Death Before Dying (Wordsound)

Skiz Fernando aka Spectre aka Ill Saint, ne miruje ni u ovoj, 2010. godini. Pošto je lane učestvovao u dve diskografske avanture - prvo sam u kolaboraciji sa brojnim emsijevima sa svih strana sveta, a zatim i u društvu njegovog omiljenog majstora ceremonije Sensationala, bilo je pitanje trenutka kada će se dobro uhvaćena ritmika u pogledu objavljivanja nove muzike nastaviti. I eto ga.
Za neupućene, Spectre je jedan od rodonačelnika tzv. illbient zvuka, koji pravo iz njujorškog podzemlja locira sredokraću između reggaea, duba, hip hopa, junglea i drum n bassa, zabeleženu na brojnim izdanjima njegove etikete Wordosund. I to sve nekih desetak godina pre pojave dubstepa, čiji je eto, Fernando udaljeni rođak, ali se ne može pohvaliti medijskom pažnjom koju je dobila obojena britanska omladina. Utešno je to što Spectre sve ove godine uspeva da zadrži kultni status među poštovaocima, što u svetlu izumiranja diskografske industrije, u kojoj su prvo manje ribe na udaru, ima dodatnu težinu.
Nova ploča zatiče Spectrea u vraćanju svom osnovnom zvuku prisutnog na prve dve solo ploče ovog autora - Illness (1995) i Second Coming (1997). Na prvi pogled malo čudno, ali Spectre je veliki poznavalac ozbiljne muzike, pogotovo duvačkih deonica, koje znalački inkorporira u prljavi i mračni hip hop/dub milje povremeno sečen rasnim crnačkim ženskim vokalima. Nalik svojim prijateljima iz Wu-Tang Clana, i on je slab na govorne semplove iz starih filmova koje neštedimice prosipa po svojim bitovima.
Ne bi trebalo zaboraviti da je logika Skizovog rada bliska starim didžejevima - u njegovom zvučnom carstvu često dolazi do nadopunjavanja dva-tri sempla, njihovog nadmetanja i prevlasti, pri čemu svaki originalni isečak biva oplemenjen novim kvalitetom koji nije posedovao u sirovoj verziji, pre obrade. Spectre je dovoljno iskusan i umešan u kombinovanju različitih zvukova i njihovom preinačenju u prepoznatljivi mračnjački sentiment, da njegovi kolažni marifetluci okultne snage imaju sve kvalitete komponovanja.
Death Before Dying je poligon za ispoljavanje svih onih kvaliteta koji od ranije krase Fernanda, i ne donosi ništa suštinski novo, pa za dugogodišnje fanove predstavlja pocupkivanje u mestu ili čak korak unazad. Kao da je i sam Spectre bio svestan ove činjenice, te nas pri kraju čeka i komad Step Inna Dub koji narušava stilsku monolitnost, prevodeći čitavu priču u atar elektro-duba, mnogo podesnijeg za objavljivanje pod imenom Dubadelic (inače Fernandovog psuedonima za istraživanje tih sazvučja). Daleko od toga da je tema loša, samo joj nije mesto na ovoj ploči. Krajnji utisak je negde na pola puta između osrednjeg i vrlo dobrog, ako na stranu ostavimo intimno veliku reputaciju ovog stvaraoca u očima pisca ovih redova.
Black Widow feat. Laila

Нема коментара:

 
Creative Commons License
Ово nasdvoje2 , чији је аутор Kristina Đuković & Marko Nikolić, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално 3.0 Србија.