Bat for Lashes – Two Suns (Parlophone)

Natashi Khan je suđeno da bude poznata. Rođena u Pakistanu, odrasla u Brajtonu, pažnju britanske javnosti skrenula je svojim debijem Fur & Gold (2006), kolekcijom eteričnih komada koji su u sebi sažimali moć da se eksperimentalno sažme u pitko i komercijalno. Ploča je u zapadnom svetu, pogotovo na Ostrvu, doživela veliki uspeh pa je Khanova uzela čak tri godine ne bi li rešila ispit zvani „sindrom druge ploče“. Nema sumnje da ga je rešila na način koji ne ostavlja mesta sumnji da je reč o, za današnje pop prilike, dobrodošlom, skroz sazrelom autoru, što podseća na korake koje je nešto pre nje odigrala M. I. A, inače poštovalac njenog rada.

Već prvi taktovi uvodne Glass otkrivaju sa koliko je pažnje sniman Two Suns, inače priča o dualnosti savremenog života, ploča za čije se potrebe Khanova mestimično pojavljuje kao ona sama, a delom kroz nju priča njen ekstrovertniji alter-ego Pearl. Prvi susret sa Glass me je te turobne noći naveo na pomisao „Jebem ti sunce, pa ovo je Portishead skok!“.

Daljim i dugotrajnim, pažljivim preslušavanjem Two Suns ipak se stiče utisak da je Portishead paralela preterana, ali već sama činjenica da mi je pala na pamet govori o kvalitetu ovog ostvarenja. Prvi singl Daniel ima u sebi “Time is Now” element – nešto neodoljivo a nesvodivo na racionalno se krije unutar ove kompozicije koja će, bez sumnje, biti omiljena svakom ko je čuje, a čuće je vala dosta ljudi.

Ipak, dualnost ovog ostvarenja skriva i neke falinke, bar što se mene tiče, iako nužno iznete zamerke ne moraju da se tumače kao mane. Siže se svodi na sledeće: u svedenijim numerama (Moon is Moon, Siren Song), uz pratnju klavira ili akustične gitare, Khanovu opseda duh rane (najbolje) Tori Amos. Kao što je već rečeno, to nije mana sama po sebi, ali ostavlja u ušima trag već preslušanog.

Taj, verujem nenamerni rip-off nije toliko izražen budući da se Bat for Lashes svojski potrudila da što više zašareni svoju zvučnu bojanku u kojoj se kao na ringišpilu smenjuju suptilne vokalne akrobacije, mistična atmosfera u koju se savršeno uklapa Scott Walker (gost na poslednjoj numeri The Big Sleep) i tu-i-tamo razbacan po koji elektro sentiment preuzet iz boljih trenutaka grupe Depeche Mode. Raskošni Two Suns je ne-toliko-pop izdanje za pop publiku, i kao takav je dobrodošao i osvežavajući eliksir u sve siromašnijoj mainstream ponudi.